'''Urea''' ili ''karbamid'' je [[organska jedinjenja|organsko jedinjenje]] sa [[hemijska formula|hemijskom formulom]] ([[azot|-{N}-]][[vodonik|-{H}-]]<sub>2</sub>)<sub>2</sub>[[ugljenik|-{C}-]][[kiseonik|O]]. Molekul sadrži dve [[amid]]neamidne (--{NH}-<sub>2</sub>) grupe spojene [[karbonilna grupa|karbonilnom]] (-{C=O}-) [[funkcionalna grupa|funkcionalnom grupom]].<ref>{{Clayden1st}}</ref><ref>{{Merck13th}}</ref>
Urea učestvuje u [[metabolizam|metabolizmu]] jedinjenja koja sadrže azot u životinjama. Ona je glavna azotna supstanca [[urin]]aurina [[sisar]]asisara. Ona je čvrsta, bezbojna, i bez mirisa (mada [[amonijak]], koji otpušta u prisustvu vode, kao i vodene pare iz vazduha, ima jak miris). Ona je veoma rastvorna u vodi i nije toksična. U vodenom rastvoru ona nema ni [[kiselina|kiseli]], ni [[baza (hemija)|alkalni]] karakter. Telo je koristi u mnogim procesima, a posebno u ekskreciji(?) azota.
Urea je u širokoj upotrebi ukao vestačko [[đubrivo|đubrivu]] kao, podesni izvor azota. Ona je takođe važna sirovina za [[hemijska industrija|hemijsku industriju]].
Sintezu ovog organskog jedinjenja iz neorganskih prekursora je objavio Fridrih Vohler [[1828]]. To je bila važna prekretnica u razvoju organske hemije, jer je po prvi put bilo pokazano da molekul nađen u živim organizmima može da bude sintetisansintetizovan u laboratoriji, bez bioloških početnih materijala.
Termini '''urea''' i '''karbamid''' se takođe koriste za klasu [[hemijsko jedinjenje|hemijskih jedinjenja]] koja sadrže [[funkcionalna grupa|funkcionalnu grupu]] -{RR'N-CO-NRR'}-, naime [[karbonilna grupa|karbonilnu grupu]], vezanu za dva organska [[amin]]skaaminska ostatka. Primeri takvih jedinjenja su [[karbamid peroksid]], [[alantoin]], i [[hidantoin]]. Uree su blisko srodne sa [[biuret]]imabiuretima i strukturno slične [[amid]]imaamidima, [[karbamat]]imakarbamatima, [[karbodiimid]]imakarbodiimidima, i [[tiokarbamid]]imatiokarbamidima.
