|
[[FileДатотека:World map indicating tropics and subtropics.png|thumb|right|300px|Мапа света са означеним тропским појасем]]
[[ImageДатотека:Koppen World Map Af Am Aw.png|thumb|300px|right|Тропска зона [[Земља|Земље]] где је целе године најнижа температура изнад 18 °C .]]
'''Тропи''' су регија [[Земља|Земље]] која окружује [[Екватор]]. Ограничен је по ширини [[Северни повратник|Северним повратником]] на [[северна хемисфера|северној хемисфери]] и [[Јужни повратник|Јужним повратником]] на [[јужна хемисфера|јужној хемисфери]]. Тропи се још називају и '''Тропска зона'''. Тропи укључују све делове Земље где [[Сунце]] достиже Субсоларну тачку.
== Годишња доба и клима ==
Многе тропске области имају сува и влажна годишња доба. Влажно годишње доба, кишовито или зелено годишње доба, је доба године, када највише просечне годишње количине падавина падне у једном месецу или неколико месеци. Области са влажним годишњим добима су распрострањена у тропима и субтропима. По [[Кепенова класификација климата|Копеновој класификацији климата]] за тропски појас, влажни месец је дефинисан као месец где просечна количина падавина покрива 60mm или више. Тропске кишне шуме немају сува и влажна годишња доба, пошто је њихова количина падавина једнака целе године. Неке области са израженом кишном сезоном имају "паузу"„паузу“ у падавинама током средње сезоне када се монсунске кише помере северније током топле сезоне.
Када дође до кишне сезоне током летње сезоне, падавине се углавном излучују у послеподневним и вечерњим сатима. Влажно годишње доба је време када се квалитет ваздуха побољшава, квалитет свеже воде такође, а вегетација расте брже, што доводи до приноса при крају сезоне. Поплаве померају неке животиње у више територије. [[Едафски фактори]] умањују хранљиве материје и повећавају [[ерозија|ерозију]]. Учесталост [[маларија|маларије]] расте у областима где се кишна сезона поклапа са високим температурама. Животиње су прилагођене и имају стратегију за преживљавање влажнијег доба године. Али, суво годишње доба доводи до недостатка хране у влажној сезони јер тада усеви тек треба на сазре.
Области у оквиру тропа неморају имати тропску климу. Постоје Алске тундре и врхови прекривени снегом, укључујући [[Mauna Kea|Мауна Кеу]], [[Килиманџаро]], и [[Анди|Анде]]. По [[Кепенова класификација климата|Копеновој класификацији климата]], многе области унутар географских тропа су класификовани не као "тропски"„тропски“ већ као "сува"„сува“ ([[Пустињска клима]] или [[Степска клима]]) укључујући [[Сахара|Сахару]], [[Атакама|Атакаму]] и Аустралијску пустињу.
== Тропски екосистем ==
[[FileДатотека:Pajuçara.jpg|thumb|left|250px|[[Кокосова палма|Кокосове палме]] у топлом тропском климату у [[Бразил|Бразилу]]у.]]
[[FileДатотека:Tropical forest.JPG|thumb|250px|Тропске шуме]]
Тропски екосистем се састоји из [[Кишна шума|Кишних шума]], сувих листопадних шума, трновитих шума, [[пустиње|пустиња]] и других типова станишта. Често постоје значаје области [[Биолошка разноврсност|биодиверзитета]], и [[Ендемизам|ендемске]] врсте, нарочито у [[Кишна шума|Кишним шумама]] и сувим листопадним шумама. Неки примери важног биодиверзитета и ендемских екосистема су: Ел Јунке у [[Порторико|Порто Пику]], [[Костарика|Костариканска]]нска и [[Никарагва|Никарагванска]]нска кишна шума, [[Венецуела|Венецуеланска]]нска и [[Бразил|Бразилска]]ска [[Амазонија]], Мадагаскарска листопадна шума, Вотерберг у [[Јужноафричка Република|Јужној Африци]] и источна [[Мадагаскар|Мадагаскарска]]ска кишна шума. Често су Едафски фактори тропских шума ниски у хранљивим материјама стварајући их рањивим на паљење и крчење шума.
У [[Биогеографија|Биогеографији]], тропи су подељени на [[Палеотропско флористичко царство|Палеотропе]] (Афика, Азија и Аустралија) и Неотропе (Кариби, Централна Америка и Јужна Америка). Заједно се некада називају и Панотропи.
== Види још ==
* [[Тропска кишна шума]]
* [[Тропска година]]
[[Категорија:Тропи|*]]
| 