Регензбург — разлика између измена

'''Регенсбург''' ({{јез-нем|Regensburg}}) је град у [[немачка|њемачкој]] савезној држави [[Баварска]]. Град је важно речно пристаниште на [[Дунав]]. Од [[индустрија|индустрије]] има развијену машинску, електротехничку, бродоградњу, дрвну, индустрију намештаја, хартије, текстилну, прехрамбену и индустрију [[кожни систем|коже]] и [[Дуван (производ)|дуван]]а. Има [[Универзитети|универзитет]] од [[1965]]. године.

Првобитно је био [[Келти|келтско]] насеље и називао се Радасбона. За вријеме римскога цара [[Марко Аурелије|Марка Аурелија]] [[179]]. изграђено је на месту данашњега града [[рим]]ско утврђење ''-{Castra Regina}-''. [[Бонифатије Мисионар|Свети Бонифатије]] је 739. основао Регензбуршку бискупију. Регензбург је од 6. вијека био сједиште династије Агилолфингса. Од 530. до 13. вијека био је главни град Баварске. Након [[Верденски споразум|Верденскога споразума]] [[843]]. [[Лудвиг II Немачки|Лудвиг I Немачки]] је имао своје главно седиште у Регензбургу. Била је то база одакле се кренуло у покрштавање Бохемије, па је 14 бохемских кнезова 845. дошло у Регензбург да прихвати хришћанство. Током [[1245]]. проглашен је слободним царским градом. Град је 1542. прихватио протестантизам, тако да су већници углавном били протестанти, али град је и даље остао седиште католичке Регенбуршке бискупије. Од 1663. до 1806. град је био седиште сталнога сабора (дијете) [[Свето римско царство|Светога римскога царства]]. Током 1803. изгубио је статус слободнога града и предан надбискупији од Мајнца, да би се онда нашао у саставу кнежевине Регензбург, а 1810. у саставу Краљевине Баварске.