Рат Сицилијанске вечерње — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке
мНема описа измене
Ред 11:
== Арагонска инвазија Италије ==
[[Датотека:Roger de lluria.jpeg|мини|200п|Споменик каталонском војсковођи, Руђеру де Љурији у Барселони]]
Убрзо после побуне, Сицилијанци се обраћају [[Педро III од Арагона|Педру III од Арагона]] да им помогне да се ослободе француске власти, оличене у [[АнжувинциАнжујци]]ма. При томе му нуде круну Сицилије, што је Педро прихватио. Папа Мартин одбија да помогне Сицилијанцима, а побуњенике је чак екскомуницирао.
 
[[Карло I Анжувинац]] је прикупио војску у [[Калабрија|Калабрији]], искрцао се крај Месине и започео опсаду. Петар III Арагонски се искрцао [[30. август]]а [[1282]]. крај Трапана и умарширао је у [[Палермо]], а [[4. септембар|4. септембра]] прихваћен је од Сицилијанаца као владар. До краја октобра протерали су снаге Карла Анжувинца. Папа је на то екскомуницирао арагонског краља [[Педро III Арагонски|Педра III Арагонског]] и лишио га краљевства.
Ред 37:
Уговором из Тараскона окончао се рат са Арагоном. Арагон је наследио [[Алфонсо III Арагонски]], који исто брзо умире, па Алфонсов брат [[Ђауме I Сицилијански]] уједињује два краљевства: [[Арагон]] и [[Сицилија|Сицилију]]. Ђауме I Сицилијански је потписао [[1295]]. уговор у Анањију са папом, по коме Сицилију предаје папама. Папа предаје Сицилију Карлу II Напуљском. Сицилијанци и син Педра Арагонског [[Федерико III Сицилијански]] не прихватају тај договор. Сицилијанци проглашавају Федерика III Сицилијанског краљем. Поново избија рат арагонске Сицилије и анжувинског [[Напуљско краљевство|Напуљског краљевства]].
 
Уговор [[Ђауме I Сицилијански|Ђаумеа I Сицилијански]] са папом обавезивао га је да помаже [[АнжувинциАнжујци]]ма против свога брата [[Федерико III Сицилијански|Федерика III Сицилијанског]]. Арагонска флота је због тога нападала Сицилију. Федерико III Сицилијански је извршио инвазију Калабрије [[1296]]. Заузео је неколико градова, потакао је побуну у [[Напуљ]]у. Поред тога преговарао је са гибелинским градовима [[Тоскана|Тоскане]] и [[Ломбардија|Ломбардије]] и потпомагао је побуне против папе.
 
Арагонски краљ Ђауме I Сицилијански је озбиљно намеравао да испуни свој део споразума из [[1295]]. Добио је подршку најбољих и најспособнијих очевих људи, а посебно адмирала [[Руђеро ди Лаурија|Руђера ди Лаурије]]. Командујући флотом уз помоћ адмирала
Руђера ди Лаурије арагонски краљ побеђује [[4. јул]]а [[1295]]. сицилијанску флоту у [[битка код рта Орландо|бици код рта Орландо]]. У то време [[АнжувинциАнжујци]] се искрцавају на Сицилији и заузимају [[Катанија|Катанију]], коју Сицилијанци успевају касније да поврате. Међутим [[14. јун]]а [[1300]]. Руђер де Љурија побећује Сицилијанце и заробљава Федерика III Сицилијанског.
 
По захтеву папе Карло III Валоа се искрцава [[1302]]. на Сицилији. [[Куга]] му је десетковала војску, па је био принуђен да моли за мир.