Сан — разлика између измена

[[Фројд]] је открио да сан има смисао који је непознат [[свест]]и сневача, али [[људи]], ситуације и контексти из снова су виђени као симболи дубљих [[ум|менталних]] конструката. По [[Фројд]]у сан је изопачена замена за [[несвесно]]. Скривено, право [[значење]] сна може се открити анализом сна. То је техника која се користи у [[психоанализа|психоанализи]] и другим формама [[психотерапија|психотерапије]] и саветовања у којима стручњак интерпретира снове [[клијент]]а. [[Фројд]] је веровао да је анализом снова омогућен приступ подсвесном, односно да је [[схватање]] суштине снова „царски пут у несвесно”. [[Фројд]] упоређује своју методу [[Тумачење снова|тумачења снова]] са радом археолога на дешифровању хијероглифа. За [[Фројд]]а снови су поруке из људске подсвести, ''тајне шифре'' и ''знакови'' онога што се дешава у дубини људске душе. [[Фројд]]ова изворна техника тумачења снова била је [[техника слободних асоцијација]]. Показао је разлику између садржаја доживљеног у сну, чији исказ нема примарну вредност, и скривене, латентне жеље која крије право значење слика из сна. Сан не понавља верно податак ([[надражај]]) из [[стварност]]и, већ га прерађује, прави [[алузија|алузију]]. Ту [[алузија|алузију]] треба одгонетнути и открити шта алузија скрива, а сан поручује. Сан претежно мисли у визуелним сликама, али ипак не искључиво у њима. Ради такође са слушним сликама и у мањој мери са утисцима које дају остала [[чуло|чула]]. Сан исплете мрежу од низа дешавања, мисли и слика, преклопљених међусобно и изложи се сневачу као филм на платну. Сневач, као најпажљивији и једини гледалац најчешће не разуме и не схвата своје ''ремек-дело''. Проналажење [[латентност|латентне]] мисли сна, која је од пресудног значаја, веома је отежано услед посебне функције психе тј. цензуре која изокреће слике сна, чини их непрепознатљивим и штити сан од удараца неугодних сећања. Изопачење сна је заправо дејство [[цензура сна|цензуре сна]].<ref>{{Cite book |authorlast=Freud, |first=Sigmund |title=The interpretation of dreams |publisher=Modern Library |location=New York |year=1994 |isbn=0-679-60121-X}}</ref>

[[Карл Густав Јунг]], рани [[Фројд]]ов следбеник, тврдио је да је функција снова да компензују оне делове људске психе који се нису довољно развили током будног стања. [[Јунг]] сан посматра као ''природни феномен'' и ''ненамерну'' појаву, која не зависи од воље, жеље, намере или постављених циљева свесног дела [[личност]]и. Несвесни садржаји су човеку потребни ради допуне свесних садржаја, јер се, како [[Јунг]] истиче, [[свест]] може дресирати, али [[несвесно]] никада. За [[Јунг]]а је бављење питањем несвесног, а тиме и сновима који су специфични и спонтани израз тог несвесног, било од ''животног значаја'' и, јер се ту радило о ''духовном бити'' или ''не бити''. Отуда је [[Јунг]] снове сматрао ''prima materiom'' свог животног дела. [[Јунг]]ова животна филозофија каже да човек постаје целовит, потпун, смирен, плодан и срећан, једино када је процес индивидуације довршен, кад су свесно и несвесно научили живети у миру и допуњавати једно друго.<ref>{{Cite book |authorlast=Jung, |first=Carl |title=The Practice of Psychotherapy. ''"The Practical Use of Dream-analysis"'' |location=New York |year=1934 |pages=139- |isbn=0-7100-1645-X |publisher= Routledge & Kegan Paul |unused_data=paragraphs 294–352}}</ref><ref>{{Cite book |authorlast=Jung, |first=Carl |title=Dreams (Routledge Classics) |publisher=Routledge |location=New York |year=2002|isbn=0-415-26740-4}}</ref>