Вирусологија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 19:
Иако се вируси репродуку и развијају, они немају [[метаболизам]], не померају се и зависе о ћелији домаћина за репродукцију. Доста расправљано питање је да ли су живи или не је питање дефиниције која не утиче на биолошку реалност вируса.
== Вирусна обољења и одбрана ==
Једна од главних мотивација за проучавање вируса је чињеница да они изазивају више важних инфективних обољења, између осталог [[прехлада|обичну прехладу]], [[инфлуенца|инфлуенцу]], [[беснило]], [[мале богиње]], многе видове [[дијареја|дијареје]], [[хепатитис]]а, [[Денга грозница|денга грозницу]], [[Жута грозница|жуту грозницу]], [[полиомијелитис|полио]] и [[Сида|Ејдс]].<ref>{{cite book|last=Evans|first=Alfred|title=Viral Infections of Humans|page= xxv-xxxi|year=1982|publisher=Plenum Publishing Corporation|location=New York, NY|isbn=0306406764}}</ref> [[Херпес симплекс вирус|Херпес симплекс]] изазива чиреве на уснама, а генитални херпес се истражује као потенцијални фактор [[алцхајмерова болест|Алцхајмерове болести]].
Поједини вируси, познати као [[онковирус]]и, доприносе у одређеним видовима [[рак]]а. Најбоље проучаван пример повезаности између [[људски папилома вирус|вирус хуманог папилома вируса]] и [[рак грлића материце|рака грлића материце]]: скоро сви случајеви рака грлића материце су изазвани одређеним сојевима полно преносивих вируса. Други пример је повезаност инфекције са [[хепатитис Б|хепатитисом Б]] и [[Вирусни хепатитис|хепатитисом Ц]] је [[рак јетре]].
Субвиралне честице тако изазивају болести: [[Преносива спонгиформна енцелефатопатија|преносиве спонгиформне енцефалопатије]], које укључују [[Куру (болест)|куру]], [[Кројцфелд-Јакобова болест|Кројцфелд-Јакобову болест]] и [[говеђа спонгиформна енцефалопатија|говеђу спонгиформну енцефалопатију]] („болест лудих крава“), изазвани су прионима,<ref name="test">http://www.cdc.gov/ncidod/dvrd/prions/</ref> [[Вирусни хепатитис|хепатитис Д]] изазван је [[сателит вирус]]ом.
Проучавање начина на који вируси изазивају болести назива се [[вирална патогенеза]]. Степен којим вирус изазива болести је његова [[вируленција]].
Када у [[имуни систем]] [[кичмењак]]а доспе вирус, он може да произведе специфична [[антитело|антитела]] која ограничавају вирус и неутралишу његову инфективност или [[опсонизација|означе га за уништавање]]. Присуство антитела у [[серум крви|серуму крви]] често је коришћено да се одреди да ли је особа била изложена датом вирусу у прошлости, са тестовима као што су -{ELISA}-. [[Вакцина|Вакцинација]] штити од виралних болести, делом, изазивањем производње антитела. [[Моноклона антитела]], специфична за вирус такође су коришћена за откривање, као код [[флуоресцентна микроскопија|флуоресентне микроскопије]].
Други вид заштите кичмењака од вируса, [[ћелијски-посредован имунитет]], подразумева да [[ћелија имуног система|ћелије имуног система]], познате као [[Т ћелије]]: ћелије организма стално показују мале фрагменте њихових протеина на ћелијској површини, и ако Т ћелија препозна сумњих вирални фрагмент ту, ћелија домаћина ће бити уништена и Т ћелије специфичне за вирусе ће пролиферирати. Овај механизам је покренут појединим врстама вакцинација.
[[Мешање РНК]] је важан ћелијски механизам који постоји код биљака, животиња и многих других [[еукариот]]а, највероватније је развијен као одбрана против вируса. Сложена машинерија интерактивних ензима открива дупло-стандардне РНК молекуле (што се дешава као део животног циклуса многих вируса) и онда наставља и уништава све једно-стандардне верзије откривених РНК молекука.
== Наводи ==
{{reflist|2}}
;Извори
<small>
| |||