Методика наставе географије — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 35:
=== Принцип трајности знања, вештина и навика ===
„Заборав је услов памћења“ — [[Борислав Стевановић]]. Трајност знања зависи од наставног промена, корелације, правилног избора метода и облика рада, наставних средстава, као од мотивисаности самог појединца. У географији се најбоље памте [[закон]]итости и међусобно повезане појаве, док се најбрже памте, али и брзо заборављају цифарски подаци (висине, дужине, број [[становник]]а) и разни називи (имена [[река]], [[планина]] и сл).
Ovaj princip se odnosi na geografska znanja koja su stečena na različitim kognitivnim nivoima, a koja su do te mere utemeljena da se uz određeno podsećanje lako osvežavaju i dugo zadržavaju.
Princip trajnosti znanja u nastavi geografije oslanja se na četiri Brunerova aspekta: 1) predispozicije učenja, 2) način strukturisanja sadržaja koji se izučava, kako bi lakše bio shvaćen od strane učenika, 3) izdvajanje najznačajnijih sekvencija u kojima će se prezentovati nastavni sadržaj i 4) prirode i dinamike vrednovanja. Nastavnik tako osposobljava učenika da razmišlja geografskom logikom što je osnovni preduslov trajnosti zapamćivanja, umesto da stvara geografske sveznalice (Bruner, 1966).
Trajno usvojena znanja podrazumevaju sistemsko organizovanje gradiva. Sistem treba da obuhvati:
• postavljanje cilja;
• razvrstavanje na logičke segmente;
• učenje prema utvrđenim etapama;
• povezivanje nastavnih tema;
• ponavljanje i uvežbavanje.
Trajnost znanja uslovljena je kvalitetom samostalnog proveravanja. Najbolje je svoje znanje proveriti 4 ili 5 sati posle primarnog učenja ili narednog dana. Tada učenik može realističnije da sagleda i utvrdi lični kvantum i upotrebljivost usvojenih znanja. U toku ponavljanja beleške ne smeju da budu dostupne. Smisao učenja geografskih sadržaja je njihovo dugoročno zapamćivanje, ne deklarativno, koje se odnosi na znanje geografskih činjenica, već proceduralno pamćenje. Dugoročno pamćenje geografskih sadržaja zahteva da nastavnik osposobi učenike da svoje učenje usmere na davanje odgovora na pitanja kao što su: „Ako se nešto nalazi tamo, zbog čega je tamo“, umesto da daju odgovore na pitanja sa dominantnim deskriptivizmom kao što su: „Gde se nalazi pustinja Takla Makan?“
U nastavi geografije ne treba insistirati na znanju činjenica (magacioniranju), već faktografsku građu treba upotrebljavati kao oruđe za postizanje saznajnih ciljeva. Geografska znanja koja su stečena upotrebom geografske karte, izradom tematskih karata, kartograma i modela, trajnija su i lakše se obnavljaju.
Trajnost znanja zavisi od usmeravanja celog nastavnog procesa. Za dobijanje konsolidovanih geografskih znanja neophodno je ponavljanje više puta i proveravanje do potpunog zapamćivanja. Trajnost se pokazuje u sposobnostima primene stečenih znanja. Sadržaji koji odražavaju suštinu geografskog procesa najduže se pamte.
Učenje je proces sticanja znanja, dok je pamćenje sposobnost zadržavanja i aktiviranja znanja. Stepen zaboravljanja geografskih sadržaja zavisi od koncentracije u toku učenja, ponavljanja, protoka vremena (osipanje tragova pamćenja), ometanja i potiskivanja. Pamćenje novih sadržaja može biti ometeno ranije naučenim gradivom (retroaktivna inhibicija), ali i u slučaju kada ranije naučeno gradivo ometa učenje i pamćenje novog (proaktiva inhibicija). Utvrđeno je da su češći oblici proaktivne nego retroaktivne inhibicije (Rot, 1987). Intencionalno učenje i učenje u čijoj je osnovi izražen faktor motivacije, znatno usporava proces zaboravljanja. Sličnost geografskih nastavnih sadržaja može da izazove otežano pamćenje i zadržavanje u dugoročnoj memoriji. Kada se izučavaju dve ili više međusobno sličnih geografskih regija, bez obnavljanja i proveravanja, tada se može javiti ometanje u zapamćivanju i otežano dosećanje prilikom proveravanja znanja na kraju tematske celine. Namera da se sadržaj zapamti ili faktor volje na duži rok, pozitivno deluje na stepen zapamćivanja. Temeljno naučeni sadržaji otporniji su na zaboravljanje. Aktivno reagovanje tokom učenja u smislu analiziranja i formulisanje geografskih procesa svojim rečima, zapisivanje i geografsko razmišljanje sprečavaju pojavu monotonosti u učenju, a time i smanjuju stepen zaboravljanja. Misaone aktivnosti usmerene na pronalaženje značenja za nepoznate sadržaje, povezivanje sa poznatim, asocijativno pamćenje, postavljanje pitanja sebi i razmišljanje kako bi to razjasnili nekom drugom, usporavaju faktor zaboravljanja i potiskivanja. Dokazano je da verbalno ponavljanje, ili jedno glasno ponavljanje poboljšava zapamćivanje čak do 25%. Vremensko raspoređivanje ponavljanja je veoma bitan faktor sprečavanja zaboravljanja. Prema teoriji osipanja pamćenja („teorija staza“) stepen zaboravljanja određenog sadržaja uslovljen je ponavljanjem i razmišljanjem o materiji koja se uči.
== Види још ==
| |||