Заливски рат — разлика између измена

Увод у рат је била ирачка инвазија [[Кувајт]]а [[2. август]]а [[1990]]. године, пратећи недоказану оптужбу Ирака да Кувајт нелегално црпи [[нафта|нафту]] из извора дуж ирачке границе. Инвазија је била суочена са тренутним економским [[санкција|санкцијама]]ма против Ирака од стране Уједињених нација. Непријатељства су почела у јануару [[1991]], a исход је била одлучна победа коалиционих снага, које су истерале ирачке снаге из Кувајта са минималним губицима у људству. Копнене и ваздушне битке су вођене у Кувајту, Ираку и у граничним деловима [[Саудијска Арабија|Саудијске Арабије]]. Рат се није проширио изван ових територија, иако је Ирак испалио ракете на [[израел]]ске градове.

Крајем јула [[1990]]. године, како су преговори између Ирака и Кувајта стали, Ирак је нагомилао трупе на граници са Кувајтом и позвао америчког амбасадора Ејприл Глеспи на ненајављени састанак са председником Ирака Садамом Хусеином. Два транскрипта са тог састанка су начињена и оба су контроверзна. Према транскриптима, Садам је објаснио свој проблем са Кувајтом, уз обећање да неће напасти Кувајт пре још једне рунде преговора. У верзији објављеној у [[Њујорк тајмс|Њујорк ТајмсТајмсу]]у 23. септембра [[1990]]., Глеспи је изразила забринутост због мобилизације војске, али је додала:

Цена рата за Сједињене државеДржаве које је израчунао Конгрес су 61,1 милијарда долара. Други извори је процељују на 71 милијарду долара. Око 53 милијарде су платиле разне земље широм света: 36 милијарди Кувајт, Саудијска Арабија и друге заливске земље; 16 милијарди Немачка и Јапан (које нису послале снаге због споразума на крају Другог светског рата). Око 25% доприноса Саудијске Арабије је плаћено у облику услуга за трупе, као што су храна и превоз.