Заливски рат — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke; козметичке измене
Ред 23:
'''Заливски рат''' је сукоб између [[Ирак]]а и коалиционих снага 34 државе под мандатом [[Организација уједињених нација|Уједињених нација]] и вођством [[Сједињене Америчке Државе|Сједињених Држава]] са циљем да се протерају ирачке снаге које су окупирале [[Кувајт]].
 
Увод у рат је била ирачка инвазија [[Кувајт]]а [[2. август]]а [[1990]]. године, пратећи недоказану оптужбу Ирака да Кувајт нелегално црпи [[нафта|нафту]] из извора дуж ирачке границе. Инвазија је била суочена са тренутним економским [[санкција|санкцијама]]ма против Ирака од стране Уједињених нација. Непријатељства су почела у јануару [[1991]], a исход је била одлучна победа коалиционих снага, које су истерале ирачке снаге из Кувајта са минималним губицима у људству. Копнене и ваздушне битке су вођене у Кувајту, Ираку и у граничним деловима [[Саудијска Арабија|Саудијске Арабије]]. Рат се није проширио изван ових територија, иако је Ирак испалио ракете на [[израел]]ске градове.
 
== Име ==
Ред 53:
Односи измађу Ирака и САД су остали савезнички све до дана када је Ирак напао Кувајт. [[2. октобар|2. октобра]] 1989. године, председник САД [[Џорџ Х. В. Буш|Џорџ Буш Старији]] је потписао тајну директиву 26, која је почињала: ”Приступ нафти из Персијског залива и безбедност кључних држава у овом региону је од виталног значаја за сигурност САД.” Са поштовањем према Ираку, директива говори: ”Нормални односи између САД и Ирака ће послужити нашим дужим интересима и промовисаће стабилност у Заливу и Средњем истоку. ”
 
Крајем јула [[1990]]. године, како су преговори између Ирака и Кувајта стали, Ирак је нагомилао трупе на граници са Кувајтом и позвао америчког амбасадора Ејприл Глеспи на ненајављени састанак са председником Ирака Садамом Хусеином. Два транскрипта са тог састанка су начињена и оба су контроверзна. Према транскриптима, Садам је објаснио свој проблем са Кувајтом, уз обећање да неће напасти Кувајт пре још једне рунде преговора. У верзији објављеној у [[Њујорк тајмс|Њујорк ТајмсТајмсу]]у 23. септембра [[1990]]., Глеспи је изразила забринутост због мобилизације војске, али је додала:
''”Немамо никакво мишљење о арапско-арапском сукобу, као што су ваша неслагања са Кувајтом у вези границе. Ја сам била у америчкој амбасади у Кувајту током касних шездесетих. Инструкције које смо имали у том периоду су била да не би требало да изражавамо мишљење о том проблему и да тај проблем није повезан са САД. Џејмс Бејкер је наредио нашем званичом изасланику да нагласи ове инструкције. Надамо се да можете решити овај проблем користећи све расположиве методе Чадила Клибија (тадашњег генералног секретара Арапске лиге) или преко председника Мубарака. Надамо се да ће овај проблем бити брзо решен. ”''
 
Ред 159:
 
== Цена рата ==
Цена рата за Сједињене државеДржаве које је израчунао Конгрес су 61,1 милијарда долара. Други извори је процељују на 71 милијарду долара. Око 53 милијарде су платиле разне земље широм света: 36 милијарди Кувајт, Саудијска Арабија и друге заливске земље; 16 милијарди Немачка и Јапан (које нису послале снаге због споразума на крају Другог светског рата). Око 25% доприноса Саудијске Арабије је плаћено у облику услуга за трупе, као што су храна и превоз.
 
Амерички војници су чинили око 74% удружених снага и укупни трошкови су зато били већи. Велика Британија, за разлику, је потрошила 4,1 милијарди долара током рата.