Атанасије Атонски — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke
Ред 23:
=== До замонашења ===
Свети Атанасије Атонски је рођен у [[Трапезунт]]у око 925. године у богатој породици,<ref>{{cite web
| title = Athanasios of Athos
| publisher = Dumbarton Oaks
| url = http://www.doaks.org/saints2/dohp.asp?cmd=SShow&key=91
| accessdate = 24. јула 2008}}</ref><ref name=MH>{{cite web
| title = St Athanasios the Athonite
| work = Athos
| publisher = Macedonian Heritage
| url = http://www.macedonian-heritage.gr/Athos/General/AthosHistory.html
| accessdate = 24. jula 2008}}</ref> а на крштењу му је дато име Аврам. Након што је рано остао сироче, усвојила га је и подигла једна монахиња. Млади Аврам је своју помајку опонашао у њеним монашким обичајима, у посту и молитви. Био је изврстан ученик, брзо надмашивши своје вршњаке у школи. Послије смрти помајке Аврам је одведен у Цариград на двор византијског цара [[Роман I Лакапин|Романа I Лакапина]] и дат је на науке код славног ретора Атанасија. Убрзо је достигао знање и умијеће свог учитеља, па му је повјерено да подучава млађе ученике. Будући да је сматрао да је прави живот онај који се проводи у посту и бдењу, Аврам је водио строг, [[Аскета|аскетски]] живот. Спавао је мало, и то сједећи на столици, а храна су му били само хљеб и вода. Кад је учитељ Атанасије почео показивати завист према свом најбољем ученику, Аврам је напустио школу.
 
У то вријеме у Цариград је стигао [[Михаило Малеин|Свети Михаило Малеин]], [[игуман]] Манастира Киминас у [[Витинија|Витинији]]. Аврам се сусрео са игуманом, описао му свој живот и изразио жељу да постане монах. Свети Михаило је уочио његову продуховљеност, заволио га и доста подучио по питању спасења. Током једног од њихових духовних разговора, игумана је посјетио његов рођак [[Нићифор II Фока|Нићифор Фока]], тада војсковођа, а касније цар Византије. Аврамова духовност и дубокоумност су оставили снажан утисак на Нићифора, тако да га је отад читавог живота јако поштовао и волио. Аврам је изгарао од жеље да постане монах. Напустивши све отишао је у Манастир Киминас, гдје је пао пред игуманове ноге молећи да буде замонашен. Свети Михаило му је са радошћу удовољио, и Аврам је пострижен као монах Атанасије.
Ред 37:
=== У монаштву ===
Дугим постовима, бдењима и клечањем монах Атанасије је убрзо достигао такво монашко савршенство да га је игуман благословио допуштењем да настави са подвизавањем у тишини на једном усамљеном мјесту близу манастира. Касније је, напустивши Киминас, боравио на многим пустим и усамљеним мјестима, коначно дошавши до локалитета званог Мелана, на југоисточном рубу планине [[Атос]]. Ту се смјестио далеко од свих других монашких настамби на Атосу. Направио је себи монашку ћелију и водио аскетски живот, напредујући из подвига у подвиг према све вишим монашким постигнућима. Свети Атанасије Атонски се сматра једним од главних представника [[Исихазам|исихастичке]] традиције на Светој гори.<ref>{{cite web
| author = Архимандрит Георгије
| title = The neptic and hesychastic character of Orthodox Athonite monasticism
| publisher = Грчка православна црква
| url = http://www.greekorthodoxchurch.org/neptic_monasticism.html
| accessdate = 25. јула 2008}}</ref>
 
Према житију Светог Атанасија, [[Ђаво]] је непрестано настојао да изазове мржњу у њему према мјесту гдје се настанио. Аскета је одлучио да издржи једну годину, а да онда крене одатле у правцу куда га Господ усмјери. Задњег дана на истеку тог рока, док се припремао за молитву, обасјала га је небеска свјетлост испуњавајући га неописивом радошћу, а из његових очију су лиле сузе блаженства. Свети Атанасије је тада задобио дар њежности, завољевши мјесто свог усамљеништва онолико колико га се прије гнушао.
Ред 53:
 
Атанасије је сахрањен у Цркви Светих Четрдесет Мученика, једној од 36 цркава Велике Лавре, и касније је признат за свеца. За празник му је одређен 5. јул (18. јул по [[Грегоријански календар|грегоријанском календару]]). Велика Лавра, изворно посвећена Благовјестима Пресветој Богородици, у 15. вијеку је посвећена Светом Атанасију Атонском.<ref>{{cite web
| title = Great Lavra
| work = Athos
| publisher = Macedonian Heritage
| url = http://www.macedonian-heritage.gr/Athos/Monastery/great_lavra.html
| accessdate = 24. jula 2008}}</ref>
 
== Житије ==
Постоје два житија Светог Атанасија Атонског: старије, написано око 1025, и млађе, написано на почетку 12. вијека. Ово друго житије пружа важне информације о оснивању Манастира Велика Лавра. Саставио га је непознати монах из Лавре око сто година након свечеве смрти, што је омогућило да се у њега укључе многи детаљи о обичајима и условима у манастиру којих није било за вријеме Атанасија.<ref name=monahos>{{cite web
| author = Paul Stephenson
| title = Athanasius of Mt Athos, Life B of Athanasius
| publisher = Monachos.net
| date = 25. децембар 2007
| url = http://www.monachos.net/library/Athanasius_of_Mount_Athos%2C_Life_B_of_Athanasius
| accessdate = 24. јула 2008}}</ref>
 
Старије житије је дуже и много реторичније. Сматрало се да је млађе житије настало као резултат поједностављивања старијег. По новијој теорији, оба су састављена на основу изгубљеног најстаријег житија, написаног недуго по свечевој смрти. Из сачуваних житија да се закључити да је монаштво на гори Атос било чврсто укоријењено и прије оснивања Велике Лавре. То оснивање представља прекретницу у начину монашког живота на Светој гори: Атанасијева промоција киновијског система у Лаври имала је за посљедицу да тај систем превлада над дотад доминантним пустињаштвом.<ref name=monahos/>
Ред 75:
== Извори ==
* {{cite web
| author = M.C. Steenberg
| title = Athanasius of Mt Athos, Life A of Athanasius
| publisher = Monachos.net
| date = 25. децембар 2007
| url = http://www.monachos.net/library/Athanasius_of_Mount_Athos%2C_Life_A_of_Athanasius
| accessdate = 22. јула 2008}}
* {{cite web
| title = Преподобни Атанасије Атонски
| publisher = Епархија Шумадијска
| url = http://www.eparhija-sumadijska.org.yu/index.php?option=com_content&task=view&id=544&Itemid=1
| accessdate = 22. јула 2008}}
 
[[Категорија:Византијски светитељи]]