Вуканово јеванђеље — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
format |
||
Ред 3:
'''Вуканово јеванђеље''' је, уз [[Мирослављево јеванђеље]], најзначајнији споменик [[Срби|српске]] писмености с краја XII стољећа. Рукопис је настао у [[Пећ]]и, „код града Раса“, посљедњих година XII вијека. Садржи 189 пергаментних листова, а припада типу „изборних јеванђеља“ (апракоса). Иако је назив ''Вуканово јеванђеље'' одомаћен, јеванђелистар је, по свему судећи, настао по наруџби [[Вукан Немањић|Вукановог]] брата, [[Стефан Првовенчани|Стефана Немањића]], још за живота [[Стефан Немања|Стефана Немање]]. Према запису старца Симеона, једног од писара јеванђеља, рукопис је рађен за „великославног жупана Вука(на)“. Међутим, Вуканово име писано је по брисаном, радираном мјесту, па се претпоставка да је ту био означен Стефан чини могућом. У прилог те претпоставке говори и наставак записа у ком се говори о Вукановој побједи над Стефаном (1202. год.), „али таквим тоном који искључује Вукана као наручиоца рукописа“.
Палеографске и филолошке анализе указују на то да су у раду на рукопису учествовала четири, односно пет писара (пети као коректор). Док прва три писара (међу којима је и главни писар, старац Симеон) припадају традицији [[Рашка|рашке]] писарске школе, рукопис четвртог писара одаје трагове утицаја латинске културе и образовања, па се као и коректор, овај писар сматра представником [[Зета|зетске]] писарске школе.
До средине XIX вијека рукопис се чувао на [[Света Гора|Светој Гори]], када га је Порфирије Успенски, заједно са једним листом Мирослављевог јеванђеља однио у [[Русија|Русију]]. Данас се налази у Публичкој библиотеци у [[Санкт Петербург]]у.
| |||