Константина — разлика између измена

'''Константина''' ([[латински језик|лат]]: ''Constantina'', умрла [[354]]. године) је била ћерка [[Римско царство|римског цара]] [[Константин Велики|Константина Великог]] и супруга двојице рођака, прво [[Ханибалијан (син Далмација)|Ханибалијан]]а, потом [[Цезар (титула)|цезара]] [[Констанције Гал|Констанција Гала]]. Њено најзначајније дело било је подстицање на узурпацију старог војсковође [[Ветранион]]а [[350]]. године чиме је спречено да други узурпатор [[Магненције]] заузме префектуру Илирик. [[Католичка црква|Римокатоличка црква]] је поштује као светицу под именом св. Констанца.

Пред крај живота Константин је почео да прави компликоване планове о наслеђивању престола. Поред његове тројице синова из брака са Фаустом, титулу цезара је понео и његов синовац [[Далмације]]. Други синовац, Ханибалијан је [[335]]. ожењен са Константином и Константин му је дао необичну титулу краља над краљевима понтских племена (''Rex Regum et Ponticarum Gentium''). Пошто је Константин управо припремао поход на [[Сасанидско краљевство|Персију]], могуће је да је Константининог супрога планирао за владара неке од области коју би освојио од Персијанаца. Било како било, када је Константин умро [[22. мај]]а [[337]]. године, у побуни војске у [[Византијски Цариград|Константинопољу]] страдала су његова полубраћа и синовци. Војници су наводно захтевали да само Константинови синови наследе престо. Једини од Константинових синова који је у то време био у [[Византијски Цариград|Цариград]]у био је Констанције II на кога је потоња традиција свалила одговорност за чистку унутар царске породице. Ханибалијан је такође убијен и Константина је тако остала удовица. Једини који су остали у животу била су два дечака, синови Константиновог полубрата [[Јулије Констанције|Јулија Констанција]], [[Констанције Гал|Гал]] и [[Јулијан Флавије Клаудије|Јулијан]] {{sfn|Bleckmann||pp=39}}.

Након повлачења Ветраниона Констанције је стекао предност за предстојећи сукоб са Магненцијем. Када је почела ратна сезона, август је [[15. март]]а [[351]]. године у Сирмију (данашњој [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]]) прогласио свог брата од стрица [[Констанције Гал|Гала]] за [[Цезар (титула)|цезара]]. Као цезар Гал је добио и име Констанције по свом старијем савладару и ожењен је Константином. Констанцијев план био је да промоцијом преосталог рођака ојача позиције [[Константинова династија|династије]] уздрмане [[Магненције]]вим успоном. Са друге стране, Гал је требало да представља легитимног владара на истоку током Констанцијевог похода на запад. Најзад, август је удао Константину за новог цезара и тиме је обезбедио да његова властољубива сестра оде у далеку [[Антиохија|Антиохију]], царску резиденцију на истоку. У случају да је Константина имала једну од водећих улога у покрету који је предводио Ветранион Констанције је њеним одласком на исток прекинуо све њене политичке везе и амбиције на [[Балканско полуострво|Балкану]]. По мишљењу других, Константина је требало да надзире свог новог супруга за рачун њеног [[Брат|брата]] и помогне му у обављању владарских дужности.