Википедија

Удар грома — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м ispravke
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м ispravke; козметичке измене
Ред 4:
== Историјат ==
Муње и громови су природни феномени за које су везана бројна [[сујеверје|сујеверја]], народни [[обичај]]и, али и многа научна [[истраживања]], која су резултирала бројним [[иновација]]ма у овој области. Ова фасцинантна природна појава овековечена је и у бројним [[уметност|уметничким делима]], [[сликар]]а, [[фотограф]]а, [[филм|филмских режисера]].
* Као божанска манифестација муња и гром су у људској [[историја|историји]] била моћни симболи у многим [[митологија]]ма. [[Цртеж]]и ове моћне појаве често се налазе у многим војним и индустријским симболима и [[семантика|семантички]] су приказ [[електрична енергија|електричне енергијенергије]]е.
* У [[античко доба]] сматрало се да су муње и громови божје [[оружје]], а [[Зевс]] и [[Јупитер]] њихови [[цар|владари]]. У [[Грчка|Грчкој]] митологији, муња је оружје Зевса у борби са киклопима. У [[рим]]ској митологији, муња је оружје Јупитера против [[киклоп]]а.
* У хинду митологији, [[бог]] [[Индра]] је познат као бог муње а његово главно оружје је муња.
Ред 37:
 
== Патофизиологија ==
[[Енергија]] која се празни при удару грома није претерано велика, (неколико стотина [[киловат сат|киловат сати]]и), али при удару грома, који се дешава у хиљадитом делу секунде, настаје врло велики [[напон]] у врло велики токовима (више од 200 [[ампер|кА]]). Међутим ти токови су толико јаки да у делићу секунде могу да истопе танке металне жице, а друге материјале да загреју до горења или [[експлозија|експлозије]]. Уколико гром удари у влажне предмете (нпр. влажно [[дрво]], стабло или влажну [[стена|стену]]), [[вода]] са тих предемета се због загревања брзо претвара у [[пара|пару]], која под [[притисак|притиском]] доводи до експлодирања или се механичких оштећења тих предмета, често и без [[пожар]]а.
 
Промене које настају у телу разликују се од оних изазваних техничком струјом. Повреде грома прати кретање већег дела енергије по површини тела и кроз [[одећа|одећу]] а мањи део кроз тело па због тога углавном доминира механичко-топлотни ефекат. Повреде на [[кожа|кожи]] су у облику [[рана|стрелне ране]], а [[опекотине]] које прате ове повреде настају секундарно као последица паљења одеће или предмета у одећи. Остали механизми оштећења као и механизми смрти су исти као у оштећењима струјом.
Ред 59:
:* [[фибрилација|Фибрилације]] (грчење мишића без координације)
:* Фибрилације [[срце|срца]] (фибрилацију једне или више срчаних комора)
:* [[Фибрилација срчаних комора]] (фибрилација срца ограничена на коморе, узрокује сметње у циркулацији због несинхроног грчења срчаног мишића, након којих врло брзо настаје смрт.<ref> Антић Р. Увод у електрокардиографску дијагностику, Институт за стручно усавршавање и специјализацију здравствених радника Београд, Београд, 1976. стр.153</ref>
* Респираторног застоја (праћеног хипоксијом).
* Одсуство [[пулс]]а,
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Удар_грома”