Перикардитис — разлика између измена

м (ispravke)
{| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" style="margin: 1em 1em 1em 0; background: #f5f5f0; border: 2px #52524d solid; border-collapse: collapse; font-size: 95%;"
|+'''ЕТИОЛОГИЈА ПЕРИКАРДИТИСА <ref>{{ен}} [http://cmbi.bjmu.edu.cn/uptodate/myopericardial%20disease/Evaluation/Evaluation%20and%20management%20of%20acute%20pericarditis.htm Edward Chafizadeh, MD, Ralph Shabetai, MD Evaluation and management of acute pericarditis] Посећено:16. јануара 2010. </ref><ref name="ref3"/>
|- style="text-align:center; background:#d9d9d3;"
||''' Облик '''
|style="background:#d9d9d3" align="center"|'''Узрок и узрочници'''
|-
| style="background:#d9d9d3"; text-align="center:left;"|''' ОбликИнфективни '''
|style="background:#d9d9d3" align="center"|'''Узрок и узрочници'''
|-
|style="background:#d9d9d3" align="left"|''' Инфективни '''
|align="left"|
* '''Вирусни''' • Коксакиа вируси • Ехо вируси • Аденовируси • ЕБВ • ХИВ • Инфлуенца вирус • Варичела • Рубеола • Парво Б-19 вирус •
* '''Паразити''' • Ехинококус • Амебиаза • Токсоплазмоза *
|-
| style="background:#d9d9d3"; text-align=":left;"|'''Аутоимуни (системски) '''
|align="left"|
* '''Реуматске болести''' • Реуматска грозница • Микседем • Реуматоидни артритис • Васкулитис, склеродерма
* '''Остале аутоимуне болести''' • Саркоидоза, Полиартеритис • Вагнерова грануломатоза •-{ Reiter's syndrome}- • Дермомиозитис •
|-
| style="background:#d9d9d3"; text-align=":left;"|'''Трауматски'''
|align="left"|
* '''Бласт повреда'''
* '''Јатрогени''' • у току кардиохируршких и грудних операција • пласирања пејсмејкера • бронхоскопије • катетеризације срца •
|-
| style="background:#d9d9d3"; text-align=":left;"|''' Туморски'''
|align="left"|
* '''Примарни''' • Рабдомиосарком • Тератом • Липом • Ангиом • Леиомиом • Фибром •
* '''Метастатски''' • Тумори плућа • Тумори лимфног система • Ходџкинова болест • Меланом • Карцином желуца •
|-
| style="background:#d9d9d3"; text-align=":left;"|'''Постинфарктни'''
|align="left"|
* '''Перикардитис у току акутног инфаркта срца'''
* '''Посткардијални (постинфарктни) синдром'''
|-
| style="background:#d9d9d3"; text-align=":left;"|'''Медикаментозни'''
|align="left"|
* '''Антиаритмици'''- Прокаинамид (Procanbid®, Pronestyl®) • Фенитоин (Dilantin®)
* '''Остали лекови'''-Антикоагуланти • Тромболитици • Доксорубицин • Пеницилин • Фенилбутазон
|-
| style="background:#d9d9d3"; text-align=":left;"|'''Метаболички'''
|align="left"|
* '''Уремични (бубрежна инсуфицијенција - уремија)'''
* '''Холестеролски перикардитис'''
|-
| style="background:#d9d9d3"; text-align=":left;"|'''Други узроци'''
|align="left"|
* '''Пострадијациони'''
* '''Дисекција анеуризме'''
|-
| style="background:#d9d9d3"; text-align=":left;"|'''Идиопатски'''
|align="left"|
* '''Вирусни''', у око 75 до 80% случајева, најчешће код аутоимуних болести
|-
|}
 
* Најчешћи [[симптом]] акутног перикардитиса је прекордиални или ретростернал [[бол]] у грудном кошу, који болесници описују као веома оштар бол у виду пробода.<ref>Woo KM, Schneider JI. High-risk chief complaints I: chest pain--the big three. Emerg Med Clin North Am. Nov 2009;27(4):685-712</ref>
* Бол може настати изненада или постепено и на почетку болести може зрачити позади (у предео левог трапезастог мишића), [[врат]], лево [[раме]] и леву [[рука|руку]].
* У току покрета [[тело|тела]] и при удаху бол се погоршава.
* Интензитет бола је најјачи у току лежања, и након преласка болесника у седећи положај, са горњим половином тела, нагнутом унапред, бол попушта (слаби).
* Перикардитис прати и појава следећих општих [[знаци болести|знакова]] и [[симптоми болести|симптома]]; повремена [[грозница]], [[диспнеја]], [[кашаљ]] и [[дисфагија]] (поремећај гутања), повишена телесна [[температура]]. [[Туберкулозни перикардитис]], прати грозница, ноћно [[знојење]], губитак тежине у око (80%) случајева.
:''Шум перикардног трења'', чује се у ситоли и дијастоли, синхроно са радом [[срце|срца]], најбоље у трећем и четвртом међуребарном простору уз леву ивицу [[грудна кост|грудне кости]]. Звук [[перикард]]ног трења је груб [[звук]], у виду гребања или шкрипања, и чује се на великом простору предсрчаног предела. Ова врста шумова настаје у току разних инфекција, бубрежне инсуфицијенције ([[уремија|уремије]]), након свежег [[инфаркт срца|инфаркта срца]], и других поремећаја који су прећени стварањем фибринских наслага на листовим [[перикард]]а, и својим међусобним [[трење]]м стварају [[шум]]ове.
:''Хидропнеумоперикардни шум'', манифестује се појавом [[звук]]а сличног бућкању. Звук је металног призвука и сличан је звуку који се јавља код [[пнеумоторакс|хидропнеумоторакса]]. Овај звук настаје код продирања ваздуха или накупљања течности (перикардијални излив) или [[гној]]а у [[перикард|срчаној кеси]], најчешће након [[повреда]], обично оружјем, инфекција или малигних [[тумор]]а које се са [[плућа]] шире на срчану кесу.
* '''[[Перкусија (медицина)|Перкусија]]''': код већих излива и [[тампонада срца|тампонаде срца]], добија се потмуо звук са проширеним [[Перкусија (медицина)|перкуторним границама]] [[срце|срца]]. Срчана тмулост има облик троугла када болесник седи или стоји. Врх троугла срчане тмулости (код израженог излива) налази се у другом међуребарном простору. Срчана тмулост се протеже надоле до шестог међуребарног простора и са горњом границом [[јетра|јетре]] гради туп [[угао]]. [[Граница]] релетивне тмулости срца се изједначава са границом апсолутне тмулости, јер растегнута [[перикард|срчана кеса]] потискује [[плућа]].<ref name="Ристић"/>
 
====Дијагностичке методе <ref name="ref3">{{en}} Maisch B, Seferović PM, Ristić AD, et al. Guidelines on the diagnosis and management of pericardial diseases executive summary; The Task Force on the Diagnosis and Management of Pericardial Diseases of the European Society of Cardiology. European Heart Journal 2004;25:587-610. [http://eurheartj.oxfordjournals.org/content/25/7/587.full Oxford Journals], Приступљено 23. 4. 2013.</ref>,<ref>{{en}}[http://cmbi.bjmu.edu.cn/uptodate/myopericardial%20disease/Evaluation/Evaluation%20and%20management%20of%20acute%20pericarditis.htm Edward Chafizadeh, MD, Ralph Shabetai, MD Evaluation and management of acute pericarditis] Посећено:16. јануара 2010.</ref>,<ref name="ref3"/> ====
{| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" style="margin: 1em 1em 1em 0; background: #f5f5f0; border: 2px #52524d solid; border-collapse: collapse; font-size: 95%;"
|+'''
|- style="text-align:center; background:#d9d9d3;"
||''' Метода '''
||'''Налаз'''
|-
| style="background:#d9d9d3"; text-align="center:left;"|'''[[Рендген (дијагностика)|Рендген срца Методаи плућа]]'''
|style="background:#d9d9d3" align="center"|'''Налаз'''
|-
|style="background:#d9d9d3" align="left"|'''[[Рендген|Рендген срца и плућа]]'''
|align="left"|
* Код сувог перикардита налаз је обично негативан
* Код хроничних случајева и сумње на констриктивни перикардитис, ради се ангиографија срца.
|-
| style="background:#d9d9d3"; text-align=":left;"|'''[[Електрокардиограм]]'''<ref>Baljepally R, Spodick DH. PR-segment deviation as the initial electrocardiographic response in acute pericarditis. Am J Cardiol. Jun 15 1998;81(12):1505-6.</ref>
|align="left"|
* Приказује промене уобичајеног ритма срца који могу да укажу перикардитис. У око 60 - 80 процента, болесника са перикардитисом, срчани ритам је измењен у свим облицима запаљењског пертикардитиса.
* Најчешће испољавање промена је у конвексној елевацији С-Т сегмента у стандардним и другим деривацијама, коју прати ниска волтажа. Ова слика је обично краткотрајна и не прати је слика у огледалу као код коронарне болести. *Промене у виду инверзног Т-таласа присутне су знатно дуже.<ref>Ginzton LE, Laks MM. The differential diagnosis of acute pericarditis from the normal variant: new electrocardiographic criteria. Circulation. May 1982;65(5):1004-9.</ref><ref>Spodick DH. Arrhythmias during acute pericarditis. A prospective study of 100 consecutive cases. JAMA. Jan 5 1976;235(1):39-41.</ref><ref>Spodick DH. Electrocardiogram in acute pericarditis. Distributions of morphologic and axial changes by stages. Am J Cardiol. Apr 1974;33(4):470-4</ref>
|-
| style="background:#d9d9d3"; text-align=":left;"|'''[[Ехокардиографија]]'''<ref>Callahan JA, Seward JB, Nishimura RA, Miller FA Jr, Reeder GS, Shub C, et al. Two-dimensional echocardiographically guided pericardiocentesis: experience in 117 consecutive patients. Am J Cardiol. Feb 1 1985;55(4):476-9. </ref>
|align="left"|
* Приказује функције [[срце|срца]] и евентуално присуство [[течност]]и око срца (манифестује се раздвајањем простора око срца).
* Недостатак раздвајања не елиминише перикардитис ако је количина излива мала.<ref name="ref1"/>
|-
| style="background:#d9d9d3"; text-align=":left;"|'''[[Магнетна резонантна томографија|-{MR}--томографија]] [[Компјутеризована томографија|-{CT}-- томографија]]'''<ref>Hoit BD. Imaging the pericardium. Cardiol Clin. Nov 1990;8(4):587-600. </ref>
|align="left"|
* Приказује вишак [[течност]]и у перикардијуму.
* Приказује знаке запаљенског процеса око срца, које прати задебљање перикарда и знаци компресије срца.
|-
| style="background:#d9d9d3"; text-align=":left;"|'''[[Катетеризација срца]]'''
|align="left"|
* Пружа информације о притисцима који владају у шупљинама срца у току њиховог пуњења, чиме се потврђује дијагноза констриктивног облика перикардитиса.
|-
| style="background:#d9d9d3"; text-align=":left;"|'''[[Лабораторијске анализе]]'''
|align="left"|
* Примењују се у [[диференцијална дијагноза|диференцијалној дијагнози]] срчаних напада и утврђивању основног узрочника перикардитиса.<ref>Spodick DH. Differential diagnosis of acute pericarditis. Prog Cardiovasc Dis. Sep 1971;14(2):192-209</ref>
* Појава леукопеније код туберкулозног перикардита.
* Други лабораторијски тестови могу се користити у дијагностици перикардитиса изазваног [[аутоимуне болести|аутоимуним болестима]].
|-
|}
 
:''Терапија'': болничког лечење код ове форме парикардита је обавезно, и пре свега има за циљ утврђивање етиологије болести и посматрање развоја болести и правовремено утврђивање евентуалног развоја тампонаде срца. Нестероидни антиинфламаторни лекови су примарни у лечењу акутног перикардитиса.  Индометацин треба избегавати у старијих болесника због смањењења протока у коронарној циркулацији. Ибупрофен је пожељан јер има мало нежељених дејстава, повољано утиче на коронарни проток, и може се применити у великим дозама (300 до 800 мг на 6-8 часова) <ref name=autogenerated1>SpodickDH. Pericardial diseases. Braunwald E, Zippes DP, Libby P. Heart disease. 6th ed. Philadelphia, London, Toronto, Montreal, Sydney, Tokyo: W.B. Saunders; 2001. p. 1823–1876.</ref>  Системска кортикостероидна терапија треба да буде ограничен на акутни перикардит код болести везивног ткива, аутоимуних и уремијски перикардитис. 
:''Перикардиоцентеза'' је метода избора код акутног перикатрдитиса праћеног тампонадом срца, а може се применити и у дијагностичке сврхе.<ref>MaischB, Bethge C, Drude L, Hufnagel G, Herzum M, Schönian U. Pericardioscopy and epicardial biopsy: new diagnostic tools in pericardial and perimyocardial diseases. Eur. Heart J. 1994;15(Suppl C):68–73.</ref><ref>NugueO, Millaire A, Porte H et al. Pericardioscopy in the etiologic diagnosis of pericardial effusion in 141 consecutive patients. Circulation. 1996;94(7):1635–1641.</ref>. Индикације за перикардиоцентезу се одређују према посебно прописаним критеријумима. Дисекција аорте је контраиндикација за перикардиоцентезу, <ref>{{en}} AsselbacherEM, Cigarroa JE, Eagle KA. Cardiac tamponade complicating proximal aortic dissection: is pericardiocentesis harmful? Circulation. 1994;90:2375–2379.[http://circ.ahajournals.org/cgi/content/abstract/90/5/2375?ijkey=d8284c2efddb6999c6e7202ace80fe1bacdea927&keytype2=tf_ipsecsha American Heart Association], Приступљено 10. 3. 2010.</ref> а релативна контраиндикација коагулопатије антикоагулантна терапија, тромбоцитопенија (мања од 50.000/мм 3). Хируршка дренажа се примењује код акутног трауматског перикардитиса, хаемоперикардитиса и гнојног перикардитиса. <ref name=autogenerated1 />
* '''Реуматски перикардистис,''' {{јез-лат|Pericarditis rheumatica}} спада у најчешћи облик акутног перикардитиса, и најчешће се јавља у облику панкардитиса. Лечење је идентично као код реуматске грознице. Најбоље резултате даје примена кортикостероида и то водених раствора у перикардијалну шупљину, што значајно смањује појаву масивних адхезија.