Прогресивна парализа — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke; козметичке измене
Ред 16:
 
== Етиологија ==
Узрочник сифилиса је трепонема палидум (бледа спирохета). Веома је осетљива на све утицаје спољне средине. Инфекција се остварује кроз ситне дефекте коже и слузокоже приликом сексуалног односа, и спада у сексуално пренопсиве болести.<br />Терцијарни сифилис, како се најчешће зове ова фаза сифилиса, може захватити и [[Крвни судови|крвне судове]], [[кост]]и и [[нервни систем]] (табес дорзалис, прогресивна парализа). Терцијерне сифилис се јавља код око 10% болесника са нелечененим сифилисом, и то у периоду од 10-30 година после примарне [[инфекције]], <ref> Clark EG, Danbolt N. ''The Oslo study of the natural history of untreated syphilis; an epidemiologic investigation based on a restudy of the Boeck-Bruusgaard material; a review and appraisal''. J Chronic Dis 1955; 2(3): 311−44</ref> и обично повезане са падом [[имунитет]]а у организму.
 
Прогресивна парализа, представља хронични фронтотемпоропаријетални менингоенцефалитис.<ref>Adams RD, Victor M, Ropper AH. ''Principles of neurology.'' 6th ed. New York: McGraw-Hill; 2001.</ref> који се јавља од 1 до 20 година после примарног афекта, најчешће у четрдесетим или педесетим годинама живота, иако се изузетно ретко болест може јавити као конгенитална форма. Чешће обољевају мушкарци него жене.<ref>Walton J. Brain's diseases of the nervous system. Oxford: Oxford University Press; 1985.</ref>
Болест може почети нагло епилептичким нападом или хемиплегијом или, што је знатно чешће, постепено са нарушавањем кортексних функција и развојем псеудонеурастеничних сметњи, деменцијом и психозом.
 
Прогресивна парализа настаје у нелеченом облику сифилиса због деструктивних промена ([[Demijelinizirajuće bolesti|демијелинизације]]) мијелинског омотача нерава. Отприлике 3-7% нелечених случајева [[сифилис]]а развија слику прогресивне парализе или неуросифилиса. У овој фази сифилис није преносив. Међутим, данас ретко ко (изузев у јако неразвијеним земљама света) <ref>Mao S, Liu Z.'' Neurosyphilis manifesting as lightning pain.'' Eur J Dermatol. Jun 2 2009</ref> долази у ову фазу захваљујући успешној примени [[Медикаменти|медикаменатмедикамената]]а.<ref>Timmerman M, Carr J. ''Neurosyphilis in the modern era.'' Neurol Neurosurg Psychiatry. Dec 2004;75(12):1727-30.</ref>
 
== Епидемиологија ==
Увођење [[пеницилин]]а смањило је [[Инциденца|инциденцију]] терцијарног [[сифилис]]а на мање од четири болесника на 100.000 становника, <ref>Kilmarx PH, St Louis ME. ''The evolving epidemiology of syphilis.'' Am J Public Health 1995; 85(8 Pt 1): 1053−4.</ref> међутим, са појавом [[Синдром стечене имунодефицијенције|синдрома стечене имунодефицијенције]] ([[АИДС]]) број оболелих се поново повећава. <ref>Centers for Disease Control and Prevention (CDC). ''Summary of notifiable diseases, United States, 1997.'' MMWR Morb Mortal Wkly Rep 1998; 46(54): ii−vii, 3−87.</ref><ref>''Centers for Disease Control and Prevention (CDC). Summary of notifiable diseases, United States, 1996.'' MMWR Morb Mortal Wkly Rep 1997; 45(53): 1−87.</ref> <ref>Podwinska J. ''Syphilis and AIDS''. Arch Immunol Ther Exp (Warsz) 1996; 44(5−6): 329−33 9-11</ref>
 
Према проценама из [[1999]] [[Светска здравствена организација|Светске здравствене организације]] проценила је је у свету било око 12 милиона нових случајева [[сифилис]]а у одраслих особа. У [[САД]], број случајева годишње, порастао је са мање од 10.000 у [[1956]]. на више од 50.000 у [[1990]]. Пораст [[Инциденца|инциденце]] у [[САД]] је највећи међу сиромашним становништвом, [[Хетеросексуалност|хетеросексуалцима]], [[црнци|црнцима]]ма, и становницима у градовима [[Њујорк]]а, [[Калифорнија|Калифорније]], и на југозападу [[САД]]. <ref>''Symptomatic early neurosyphilis among HIV-positive men who have sex with men--four cities, United States, January 2002-June 2004.'' MMWR Morb Mortal Wkly Rep. Jun 29 2007;56(25):625-8.</ref> Данас, у групи болесника са неуросифилисом већину чине они са [[АИДС]]-ом јер је код њих ток болести фулминантнији, а [[симптом]]и резистентнији на [[Терапија|терапију]]. <ref>Berry CD, Hooton TM, Collier AC, Lukehart SA. ''Neurologic relapse after benzathine penicillin therapy for secondary syphilis in a patient with HIV infection.'' N Engl J Med 1987; 316(25): 1587−9.</ref>
 
У последњој декади регистровано је педесетоструко увећање броја оболелих у [[Европа|источној Европи]] <ref>Tichonova L, Borisenko K, Ward H, Meheus A, Gromyko A, Renton A. Epidemics of syphilis in the Russian Federation: trends, origins, and priorities for control. Lancet 1997; 350(9072): 210−3</ref>, док се у [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким Државама]] сифилис појављује епидемично, у циклусима сваких 7 до 10 година.<ref name="Mirković">Mirković M, Jovičić V, Basta I, Marjanović I, Lavrnić D. ''Značaj kombinovane primene testova u serumu i likvoru kod bolesnika sa sumnjom na neurosifilis''. Vojnosanitetski pregled. 2007; 64(4):271-274. [http://scindeks-clanci.nb.rs/data/pdf/0042-8450/2007/0042-84500704271M.pdf scindeks-clanc], Приступљено 24. 4. 2013.</ref>