Амплитудска модулација — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke; козметичке измене
Ред 25:
 
== Носилац и бочни опсези ==
Обична амплитудска модулација, уз синусоидални корисни сигнал једне фреквенције, уз носећу фреквенцију производи и горњу и доњу бочну фреквенцију. За посебне примјене потискује се: носилац, доњи или горњи бочни опсег фреквенција. Тако се при једнобочној амплитудској модулацији ({{јез-енгл|Single Side Band, SSB}}) преноси само један бочни опсег. У [[радио-пријемник|радио-пријемнику]]у за једнобочну модулацију се поново успоставља носећа фреквенција уз помоћ посебног [[осцилатор]]а.
 
== Особине АМ ==
Ред 68:
[[Датотека:medo5.gif|мини|200п|]]
 
[[Функцијски генератор]] -{VG2}- представља носиоца [[синусоида|синусоидалног]]лног таласног облика фреквенције 200 -{kHz}- и амплитуде 10 -{V}-, док први функцијски генератор -{VG1}- представља модулишући сигнал за који је узет једноставни синусоидални тест тон фреквенције 1 -{kHz}- и амплитуде 10 -{V}-. Напон напајања -{Vcc}- износи 30 -{V}-. НПН [[биполарни транзистор]] Т1 појачава ова 2 сигнала. Једносмјерна компонента је уклоњена уз помоћ кондензатора -{C2}- (који представља прекид за једносмјерни сигнал). Амплитудско модулисани сигнал се добја на отпорнику -{R3}-.
 
== Примјена ==
Ред 74:
 
Предност амплитудске модулације над фреквентном у радио комуникацији је потребан ужи фреквентни опсег, а мана слабија отпорност на [[сметње]].
 
== Референце ==
{{reflist}}
 
== Литература ==
* Electronic Communication Systems, Fundamentals Through Advanced, 4th edition, Wayne Tomasi, ISBN 0-13-022125-2
* Основи електронике, Радио-предајници и радио-пријемници, Државни секретаријат за народну одбрану, Београд, 1967.
 
== Извори ==
{{reflist}}
 
[[Категорија:Телекомуникације]]