Википедија

Антоан-Анри Жомини — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м ispravke; козметичке измене
Ред 19:
| commands =
}}
[[Барон]] '''Антоан-Анри Жомини''' ({{јез-фра|Antoine de Jomini}}); ([[1779]] — [[1869]]), [[Француска|француски]] и [[Русија|руски]] [[генерал]], писац, војни теоретичар, историчар и оснивач и професор [[Војна академија Русије|Војне академије царске Русије]]; [[Швајцарска|Швајцарац]] [[Италија|италијанског]] поријекла. Као мајор швајцарске војске прешао у војну службу [[Наполеон I Бонапарта|НаполеонНаполеона]]а и напредовао до чина генерала. У рату 1813. постаје начелник штаба [[маршал]]а [[Мишел Неј|Мишела Неја]]. Незадовољан и разочаран понижавањима и спорим напредовањем у војној служби, прелази на страну Русије. <ref name="Козара">Жомини А. А. Преглед ратне вештине, Вук Караџић, Погон Просвета, Београд, 1952.</ref>
 
== Младост ==
 
Жомини је рођен [[6. март]] [[1779]]. у [[Пајерн]]у у кантону Вауд у Швајцарској. Још је као дјечак био одушевљен војним позивом. Родитељи су били против, и када је имао 14 година, на силу су га уписали у пословну школу. Године 1796. се преселио у [[Париз]]. Једно вријеме ради у банкарству. Ускоро напушта банкарство одлучан да своју каријеру настави у војсци.<ref> [[Мала енциклопедија Просвета]], Београд, 1959.</ref>
 
== У швајцарској војсци ==
Ред 29:
У [[1798]]. године, након оснивања [[Швајцарска|Швајцарске]], налази мјесто у Министарству војном нове швајцарске владе као секретар у чину капетана. У [[1799]]. години након што је унапређен у чин мајора , Жомини је преузео одговорност за реорганизацију пословања Министарства. У том својству, он је унапредио многе стандардизоване процедуре. Користи своју позицију да експериментишете са организационим системима и стратегијама.
 
После мира у Луневилеу у 1801. години, Жомини се вратио у Париз. Посао му је био неинтересантан па је највећи дио свог времена провео у припреми своју прве књиге о војној теорији: Расправа о главним војним операцијама (Траите дес Грандес операције милитаирес). [[Мишел Неј]], један од најбољих [[Наполеон I Бонапарта|НаполеонНаполеонових]]ових генерала, прочитао је ову књигу и већ је 1803. помогао њено објављивање. Књига се појавила у неколико томова од 1804. до 1810, брзо је преведена и ускоро се о њој расправљало у војним круговима цијеле Европе.<ref name="Козара" />
 
== У француској војсци ==
Ред 46:
Предано се бави и књижевинм радом. Наставља своју функцију у руској војсци. Одонда до одласка у пензију 1829. је углавном запослен у војном образовању Царевића Николаја (касније цар). У опсади [[Варна|Варне]] је награђен високим царским одликовањем.
 
То је било његово последње активно учешће. 1829. године се настанио у [[Брисел|Бриселу]]у који је Жеминију био главно пребивалиште за наредних тридесетак година. 1853. године, након безуспешног утицаја на политичко разумевање Француске и Русије, Жомини је позван у [[Санкт Петербург]] за царевог војног савјетника током [[Кримски рат|Кримског рата]]. 1856. године, након закључења мира, вратио се у Брисел. Касније је доселио у Паси близу Париза. Он је, до краја свог живота, ужурбано радио у писању расправа, памфлета и радова из војне струке и историје умејтности. Умро је у Паси [[24. март]] [[1869]]. године, само годину дана прије Француско-пруског рата од 1870-71.<ref>Grupa autora, Enciklopedija leksikografskog zavoda,Zagreb,1962.</ref>
 
== Занимљивост ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Антоан-Анри_Жомини”