Тврђава Кастел — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м ispravke |
||
Ред 15:
По досељавању [[Словени|Словена]], тврђава је разорена и на њеном мјесту је настало словенско насеље градинског типа. У средњем вијеку нема поузданих података о овој локацији, а улогу Кастре тада преузима утврђени град који се налазио у јужном дијелу данашње Бањалуке.
[[Датотека:Kastell,_unutrašnjost.jpg|thumb|250п|Унутрашњост]]
У садашњој форми изградња Кастела почиње у претпосљедњој деценији 15. вијека, за вријеме Ферхадпаше Соколовића, који прво гради утврђену топхану (арсенал - барутану), која се за десетак година проширује и постаје временом прави утврђени град са кулама и тавијама које се непрестано шире. У [[Повеља|повељи]] из [[1525.]] године, прецизно се наводи да је Бања Лука заправо име тврђаве која се звала ''CASTELL NOSTRO BAGNA LUCA''. <ref name="tпоз">[http://www.blinfo.info/0-1hederLink/05-Kastel/Kastel.html БЛинфо]Историја тврђаве</ref> Из садржаја повеље може се закључити да је тврђава Бања Лука била изграђена на мјесту неког старијег утврђења као дио границе на [[Врбас (ријека)|Врбасу]] и система одбране [[Угарска краљевина|Угарског краљевства]] против [[Отоманско царство|Турске]] послије [[1463.]] године. По доласку Турака тврђава је била дограђивана да би за вријеме владавине [[Султан|султана]] Мехмеда III, на прелазу из 16. у 17. вијек била претворена у град. <ref name="tпоз">[http://www.blinfo.info/0-1hederLink/05-Kastel/Kastel.html БЛинфо]Историја тврђаве</ref> Обнова, проширење и ојачавање тврђаве свакако су били подстакнути учешталошћи аустро-турских ратова, крајем 17. и у првим деценијама 18 вијека.
[[Датотека:Kkastel Banja Luka.jpg|250п|лево|thumb|Тврђава Кастел]] О изгледу тврђаве и града у првој половини 18. вијека доста детаљно нас обавјештавају аустријске карте настале за вријеме аустријско - турског рата 1737. и велике битке под Бањом Луком која се водила 4. августа те године. [[Аустрија]]нци су заузели град и тврђаву преуредили по узору на равничарске тврђаве (по тзв. Ваубаном систему) који се често користио преко [[Сава|Саве]]. Тада њена силуета добија данашњу форму издуженог трапеза, омеђеног бедемима, бастионима са кулама и подземним пролазима, док је воденим шанцем окружена са западне стране. <br /> Убрзо се град и тврђава враћају под турску управу која дограђује поједине објекте али углавном задржава форму коју су Аустријанци започели. <ref name="tпоз">[http://www.blinfo.info/0-1hederLink/05-Kastel/Kastel.html БЛинфо]Историја тврђаве</ref>
Након [[Османлије|турског]] освајања у 16. вијеку, Бања Лука постаје сједиште босанског санџака и тврђава на ушћу Црквене поново постаје важан војни и административни центар. Кастел се развијао и током 17. вијека, а своје коначне габарите је добио 1714. године за вријеме Нуман-паше Ћуприлића. Тада је проширен по угледу на равничарске тврђаве у [[Славонија|Славонији]]. Тврђава је добила форму издуженог трапеза омеђеног [[бедем]]има, [[бастион]]има са кулама и подземним пролазима, док је воденим [[шанац|шанцем]] окружена са западне стране. Из осамдесетих година 18. вијека потичу нешто поузданији описи и нацрти тврђаве. У тим описима могу се извући подаци о постојању 30 амбара за жито као и постојање тзв. царевог амбара. Све до [[1826.]] године у склопу тврђаве није ништа обнављано, али те године је у тврђави изграђено једно од бањалучких јавних купатила (хамама) тзв. војно купатило. Једини објекат војне намјене знатнијих димензија из тог периода подигнут је уз југозападне обронке тврђаве [[1865.]]. Објекат назван касарна за артиљерце, подигнут је на југозападној страни на самој обали [[Врбас (ријека)|Врбаса]] на подигнутој тераси са подзидом од седре (одмах до данашњег Градског моста). Правоугаони прозори у Аустроугарском периоду обрадом опеке добили су добили су полукружни облик. Према остацима дрвених греда на фасадама може се закључити да је фасада имала неку врсту дневних веранди или осматрачница. За вријеме [[Други светски рат|Другог свјетског рата]] тврђава је кориштена као утврђени објекат. Послије ослобођења започело је уређивање Кастела као културно-историјског споменика. Реконструкција није никада у потпуности урађена већ је само један дио зидина и објеката урађен. Прво земљотрес а онда и Грађански рат у БиХ зауставили су ове пројекте. <ref name="tпоз">[http://www.blinfo.info/0-1hederLink/05-Kastel/Kastel.html БЛинфо]Историја тврђаве</ref>
| |||