Јулија Друзила — разлика између измена

Друзила је рођена у Абвитарвијуму (данашњи Коленц, у [[Немачка|Немачкој]]). Након смрти оца [[Германик Јулије Цезар|Германика]], заједно са браћом и сестрама преселила се у Рим, где их је одгајила мајка Агрипина Старија и баба по оцу Антонија Млађа. Године 33. Друзила је удата за Луција Касија Лонгина, пријатеља цара [[Тиберије|Тиберија]].<ref>Светоније, "Животи дванаест Цезара", Живот Калигулин, 21</ref> Њен брат Калигула постао је цар 37. године. Током првих година своје владавине својим сестрама Друзили, [[Јулија Ливила|Ливили]] и [[Агрипина Млађа|Агрипини Млађој]] доделио је низ почасти.<ref>Barrett, "Agrippina" стр. 53</ref> Добиле су нека од права, које су имале само весталке, као нпр. да гледају игре са предњих седишта.<ref>Barrett, "Agrippina", стр. 52</ref> Њихова имена су постала саставни део годишње здравице цару,<ref>Barrett, "Agrippina", стр. 52</ref> као и део заклетве лојалности цару.<ref>Barrett, "Agrippina" стр. 53</ref> Након Сејановог пада 31. године, сенат је изричито забранио да се у заклетви лојалности цару помиње било ко други сем самога цара, тако да тај Калигулин потез представља кључни корак успона жена царске династије и јачања њихове симболичке улоге.<ref>Barrett, "Agrippina" стр. 53</ref> Њихови ликови су се нашли и на новцу.<ref>Barrett, "Agrippina" стр. 53</ref>[[Калигула]] је такође наредио Касију да се разведе од Друзиле, и удао је за Марка Емилија Лепида, свог пријатеља. <ref>Касије Дион, 59.11.1</ref> Калигула је исте године разболео и Друзилу именовао својим наследником <ref>Светоније, "Животи дванаест Цезара", Живот Калигулин, 24</ref>, што је био први случај да је жена именована за наследника по вољи цара. Ово је највероватније био покушај да су очува Јулијевско-Клаудијевска династија. Поруком је предвиђено да муж служи као регент.<ref> Susan Wood, Diva Drusilla Panthea and the Sisters of Caligula, American Journal of Archaeology, Vol. 99, No. 3 (July , 1995), pp. 457-482</ref> Калигула је опоравио, али је Друзила умрла следеће године.<ref>Касије Дион, 59.11.1</ref> <ref>Светоније, "Животи дванаест Цезара", Живот Калигулин, 24.2</ref> Брат ју је деификовао и прогласио је свебогињом ([[Латински језик|лат.]] ''Panthea''). Организовао јој је и величанствен погреб и туговао за њом на такав начин да је оставио утисак уцвељеног удовца, а не нечијег брата. <ref>Светоније, "Животи дванаест Цезара", Живот Калигулин, 24.</ref> <ref>Касије Дион, 59.11.1-5</ref> Тада је, наводно, почео да луди.

Друзила је имала углед омиљене сестре свог брата. Такође су постојале гласине да му је била љубавница.<ref>^ Barrett, "Agrippina", стр. 54</ref> Међутим, поред низа других оптужби против Калигуле његови непријатељи Филон и Сенека Млађи не помињу инцест.<ref>^ Barrett, "Agrippina", стр. 54</ref> Највероватније је у питању погрешно разумевање тадашњих обичаја за столом.<ref>Susan Wood, Diva Drusilla Panthea and the Sisters of Caligula, American Journal of Archaeology, Vol. 99, No. 3 (July , 1995), pp. 457-482</ref> У патрицијским породицама било је уобичајено да домаћин и домаћица (тј. муж и жена) седели на почасним местима за време обеда. Пошто је Калигула тада био нежења, на почасном месту наизменично би седеле његове сестре, али на том месту је седела само Друзила.<ref> Susan Wood, Diva Drusilla Panthea and the Sisters of Caligula, American Journal of Archaeology, Vol. 99, No. 3 (Jul., 1995), pp. 457-482</ref> На тај начин, Калигула је представио Друзилу као своју супругу и ''mater familialis'', чак и када се оженио Лолијом Паулином.