Џедеф Ре — разлика између измена

1.559 бајтова уклоњено ,  пре 7 година
м
Bot: Converting bare references, using ref names to avoid duplicates, see FAQ
м (Разне исправке; козметичке измене)
м (Bot: Converting bare references, using ref names to avoid duplicates, see FAQ)
== Краљева гробница ==
[[Датотека:Louvre 032007 19.jpg|мини|Џедеф Реова статуа]]
Џедеф Ре је саградио пирамиду у близини села [[Абу Раваш]] <ref name="a4">'' VERNER, Miroslav; BAREŠ, Ladislav; VACHALA, Břetislav. Encyklopedie starověkého Egypta. Praha : Libri, 2007. 528 s. ISBN 978-80-7277-306-0. S. 397.''</ref> која се налази око 10 километара од града [[Каиро|Каира]] око 8 километара <ref name="a10">'' KREJČÍ, Jaromír; MAGDOLEN, Dušan. Zajímavosti ze země pyramid aneb 100 NEJ ze starého Egypta. Praha : Libri, 2005. 416 s. ISBN 80-7277-251-1. S. 285.''</ref> северо западно <ref name="a8">'' SHAW, Ian. Dějiny starověkého Egypta. Brno (?) : Mladá fronta, 2003. 530 s. ISBN 80-7257-975-4. Kapitola Stará říše, s. 112.''</ref> од Гизе <ref name="a6">'' KREJČÍ, Jaromír; MAGDOLEN, Dušan. Zajímavosti ze země pyramid aneb 100 NEJ ze starého Egypta. Praha : Libri, 2005. 416 s. ISBN 80-7277-251-1. S. 234.''</ref> на стеновитим падинама <ref name="a4">'' VERNER, Miroslav; BAREŠ, Ladislav; VACHALA, Břetislav. Encyklopedie starověkého Egypta. Praha : Libri, 2007. 528 s. ISBN 978-80-7277-306-0. S. 397.''</ref> успињући се високо над Нилом. Владарева пирамида је најсеверније положена пирамида у Египту <ref name="a2">'' ZAMAROVSKÝ, Vojtěch. Bohové a králové starého Egypta. Praha : Mladá fronta, 1979. 408 s. S. 262. ''</ref>. Градња пирамиде се свршила брзо после њеног одпочињања градње. <ref name="a8">'' SHAW, Ian. Dějiny starověkého Egypta. Brno (?) : Mladá fronta, 2003. 530 s. ISBN 80-7257-975-4. Kapitola Stará říše, s. 112.''</ref>. Њена основа је имала око 100 x 100 метара <ref name="a2">'' ZAMAROVSKÝ, Vojtěch. Bohové a králové starého Egypta. Praha : Mladá fronta, 1979. 408 s. S. 262. ''</ref> и остатци пирамиде се уздижу до 10 метара. Јако лоше стање остатака пирамиде се догађа после вађења камена у 19 веку када је отуда сваког дана у Кајиро одношен [[камен]] на 300 дева<ref name="a10">'' KREJČÍ, Jaromír; MAGDOLEN, Dušan. Zajímavosti ze země pyramid aneb 100 NEJ ze starého Egypta. Praha : Libri, 2005. 416 s. ISBN 80-7277-251-1. S. 285.''</ref> . Археолози сада допуштају теорију да пирамида никада није била завршена. Најновија истраживања доказују да је [[пирамида]] била завршена али је велика количина пирамиде у 2. веку била растављена. У бољем стању се сачувало само подземље пирамиде али погребна комора је затрпана и неприступна и сматра се да би ту могао да буде и владарев саркофаг <ref name="a10">'' KREJČÍ, Jaromír; MAGDOLEN, Dušan. Zajímavosti ze země pyramid aneb 100 NEJ ze starého Egypta. Praha : Libri, 2005. 416 s. ISBN 80-7277-251-1. S. 285.''</ref>
 
Због тога што је у [[Абу Раваш]]у нађен велики број изломљених [[скулптура]] сматрало се да је Редеф Ре дошао на власт и трон на укор свога брата [[Каџаб]]а и да је после смрти био затрт <ref name="a4">'' VERNER, Miroslav; BAREŠ, Ladislav; VACHALA, Břetislav. Encyklopedie starověkého Egypta. Praha : Libri, 2007. 528 s. ISBN 978-80-7277-306-0. S. 397.''</ref> . Ова теорија је данас превазиђена <ref name="a4">'' VERNER, Miroslav; BAREŠ, Ladislav; VACHALA, Břetislav. Encyklopedie starověkého Egypta. Praha : Libri, 2007. 528 s. ISBN 978-80-7277-306-0. S. 397.''</ref> Између фрафмената више од 20 скулптура је једна остала сасма недотакнута која је представљала владара као сфингу <ref name="a10">'' KREJČÍ, Jaromír; MAGDOLEN, Dušan. Zajímavosti ze země pyramid aneb 100 NEJ ze starého Egypta. Praha : Libri, 2005. 416 s. ISBN 80-7277-251-1. S. 285.''</ref> . Осим тога се сачувала још једна скулптура која је израђена од црвеног [[камен]]а [[кремен]]а која је израђена у највишем уметничком квалитету <ref name="a10">'' KREJČÍ, Jaromír; MAGDOLEN, Dušan. Zajímavosti ze země pyramid aneb 100 NEJ ze starého Egypta. Praha : Libri, 2005. 416 s. ISBN 80-7277-251-1. S. 285.''</ref> . Употреба црвене боје је резултирала сунчаним култом као И чињеницом да је црвена боја блиска тону људског тела <ref name="a7">'' KREJČÍ, Jaromír; MAGDOLEN, Dušan. Zajímavosti ze země pyramid aneb 100 NEJ ze starého Egypta. Praha : Libri, 2005. 416 s. ISBN 80-7277-251-1. S. 286. ''</ref> . Ту се у ствари ради о најстаријим вајарским делима сфинга у Египту и нешто мање старије од Редеф Реове сфинге у [[Гиза|Гизи]] <ref name="a10">'' KREJČÍ, Jaromír; MAGDOLEN, Dušan. Zajímavosti ze země pyramid aneb 100 NEJ ze starého Egypta. Praha : Libri, 2005. 416 s. ISBN 80-7277-251-1. S. 285.''</ref>.
 
== Референце ==
1.572.075

измена