Кнежевина Србија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Премештено је ниже прошлом изменом на Друштво и култура |
|||
Ред 71:
По окончању [[Други српски устанак|Другог српског устанка]], [[милош Обреновић|кнез Милош Обреновић]] се определио за стварање и јачање српске државности кроз дипломатске методе и постепено освајање државних овлашћења од [[Османско царство|Османског царства]]. Период од [[1815]]. до [[1830]]. године обележен је стварањем аутономних српских органа по селима, окрузима и [[нахија]]ма, чија су овлашћења постепено расла. Но, карактеристичан је и апсолутизам кнеза Милоша, који је практично преузео турске методе власти, успоставио сопствени [[феудализам|феудални]] систем и успоставио [[монопол]]е на трговину од којих се обогатио. Практично, живот просечног становника није се битније побољшао од турског времена. [[Једренски мир (1829)|Једренски миром (1829)]] су се Османлије обавезале да дозволе да [[Србија]] [[Анексија|анектира]] шест [[нахија]] које су током Првог српског устанка освојили српски устаници. За будућност Србије од значаја је [[Хатишериф 1830. године]], којим је Србија прешла од провинцијског у статус вазалне кнежевине, уз друге значајне одредбе. Србија је хатишерифом добила слободу вероисповести и да у Београду за митрополита може бити биран Србин уместо дотадашњих Грка, тако је 1831. изабран [[митрополит београдски Мелентије]] Павловић.
У народним масама јачао је отпор према Милошевом апсолутизму, који ће довести до неколико већих буна, а после [[Милетина буна|Милетине буне]] и до доношења кратковеког [[Сретењски устав|Сретењског устава]] од [[1835]]. године, првог српског устава. Коначно ограничавање Милошеве власти уследиће [[Устав Србије из 1838. године|Турским уставом]] [[1838]]. године, после чега ће кнез Милош абдицирати
[[Датотека:Milan Obrenović II, Prince of Serbia.jpg|мини|лево|120п|[[Кнез Милан Обреновић|Кнез Милан]]]]
| |||