Википедија

Светилишта словенске вере — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м ispravke
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м ispravke
Ред 54:
# '''Горки, [[Вологодска област|Вологдска област]], Русија''' - на гробљу, почетак [[12. век|XII]]-[[13. век|XIII век]], откривена је ритуална јама овалног облика (2,1x1,55-{m}-, дубине 60-70-{cm}-). Нађене су две браве од кованог гвожђа, дрвени прибор, скелети два пса, три патке, дропље, риба, и на дну јаме три скелета паса. Јама се испуњена камењем и шљаком.
# '''Горадак, [[Хмељничка област]], Украјина''' - на ивици насеља из [[6. век|VI]]-[[8. век|VIII века]] налази се камена плоча (дужине 2,3 -{m}-, ширине 1,5 -{m}-), са траговима паљевине при врху, поред које се налази јама (пречника 1,5 -{m}-, дубине 20 -{cm}-) чије је дно спаљено, испуњена угљем, пепелом, спаљеним животињским костима и фрагментима керамике.
# '''Гора Градова ({{Јез-пољ|Góra Grodowa}}) код Тумлина ({{Јез-пољ|Tumlin-Węgle}}), [[Пољска]]'''<ref>Janusz Kędracki, [http://kielce.gazeta.pl/kielce/1,35266,5086663.html Odkrywamy Świętokrzyskie - Grodowa Góra], Gazeta.pl-Kielce, 03.04.2008., {{pl}}</ref><ref>Janusz Kędracki, [http://groups.google.com/group/rodzima-wiara-slowian/t/8992e69df6287d59 W kamiennym kręgu], Gazeta Wyborcza / Kielce 04.04.2008, strpp. 06 {{pl}}</ref> - на високом брду (395-{mnm}-) на Свентокшким планинама ({{Јез-пољ|Góry Świętokrzyskie}} - ''„планина Светог крста“''), прекривена шумом, очувана су три концентрична насипа од наслаганог камена из [[8. век|VIII]]-[[9. век|IX века]], који немају одбрамбену вредност. На падини планине се налази насеље из [[9. век|IX]]—[[11. век|XI века]]. На врху планине подигнута је капела. Од [[1994]]. године локалитет је заштићен у оквиру резрвата природе ''„Камени кругови“'' ({{Јез-пољ|Kamienne Kręgi}}).
# '''Грачић, Жрновница, [[Хрватска]]'''<ref>Belaj V., „Hod kroz godinu“, drugo izdanje, Golden marketing, Tehnička knjiga, Zagreb, 2007., strpp. 442, ISBN 978-953-212-334-0</ref><ref>[http://www.dalmacijanews.com/Vijesti/View/tabid/74/ID/81435/Zrnovnica-Od-staroslavenskog-boga-Peruna-do-turisticke-atrakcije-FOTO.aspx Žrnovnica: Od staroslavenskog boga Peruna, do turističke atrakcije!], Приступљено 24. 4. 2013.</ref><ref>[http://www.klapazrnovnica.com/web/hr/drutva-i-udruge Predstavljanje knjige PERUNOVO KOPLJE i trilogije akademika Radislava Katičića], Приступљено 24. 4. 2013.</ref> - Једини до сада познати приказ бога Перуна и бога Велеса (приказан је у териоморфној форми - у облику медведа) рађен у камену. Камени фриз је уграђен у спољну страну фасаде цркве у Жрновници из [[10. век|X века]]. Сматра се да [[фриз]] потиче са оближњег археолошког локалитета Грачић код Жрновнице, где је био постављен у средишту капишта. Црква св. Јураја на брду Перун изнад Жрновнице гради угао од 23° у смеру север-североисток са црквом Успења Маријина Жрновници и св. Миховила, као и угао од 23° у смеру запад-југозапад са Змињим каменом и црквом Госпе у Сити.
# '''Дембно ({{Јез-пољ|Dębno }}), Пољска''' - насеље у Свентокшким планинама. Трг насеља је овалног облика (15-{х}-26-{m}-), окружен насипом и јарком. У јарку су пронађени изгореле каменови, угаљ, комади глазиране керамике.
# '''Добжешуво ({{Јез-пољ|Dobrzeszów}}), Пољска''' - насеље на високом брду у Свентокшким планинама. Овални трг (40-{x}-80-{m}-), омеђен је са три концентрична зида, оштећена на неколико места. Четврти зид одваја насеље од гребена. Основу ниских зидова (висине 1,5-2-{m}-), чине наслагани већи комади камења на којима је постављено мање камења, и на њему скицирано мање камење. Површина зидова спаљена, нарочито унутрашњи део првог зида и спољни делови другог и трећег. У центру трга се налази велики камен у коме су уклесани кругови. На више места на тргу и зидовима се налазе [[Стела|стеле]], велики заобљени каменови и жртвеници, четвртастог облика направљени од камена. У западном делу локалитета се налази камен темељац [[олтар]]а, поред кога је нађена керамика из [[8. век|VIII]]-[[10. век|X века]]. Узорак узет са првог зида је методом [[Радиокарбонско датирање|радиокарбонског датирања]] датиран на [[795]]. годину. Поред насеља се налази село из [[8. век|VIII]]-[[10. век|X века]]. Ископавања на овом локалитету су вршена у периоду [[1975]]-[[1981]]. и том приликом је откривено подручје 25-{х}-100-{m}- и испрекидани зидови.
Ред 301:
* Русанова И. П., Тимощук Б. A., ''„Языческие святилища древних славян“'', Институт археогии РАН, Ладога-100, [[Москва]], [[2007]]., ISBN 5-94494-051-3 {{ru}}
* Leszek Paweł Słupecki, ''„Slavonic Pagan Sanctuaries“'', (translated by Izabela Szymańska), Institute of Archaeology and Ethnology, Polish Academy of Sciences, Warsaw, [[1994]]., ISBN 978-83-85463-27-6 {{en}}
* Vladimír Turčan, ''„Old-Slavonic Sanctuaries in Czechia and Slovakia“'', Studia Mythologica Slavica IV, Znanstvenoraziskovalni center SAZU, [[Ljubljana]], [[2001]]., strpp. 97-116, {{en}}
 
[[Категорија:Словенска митологија]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Светилишта_словенске_вере”