Вељко Лукић Курјак — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Роботизована вишезначна одредница: Усташе – промењене везе у Усташка војница |
|||
Ред 25:
После формирања [[Мајевички партизански одред|Мајевичког партизанског одреда]], почетком [[1942]]. године, постављен је на дужност командира Семберске партизанске чете. Истакао се при нападу чете на усташко-домобранско упориште у Миладијама, код [[Брчко]]г, јануара [[1942]]. године. Због храбрости и одлучности у борби, од другова је добио надимак „'''Курјак'''“.
У то време, у јеку најжешћих борби против [[Немци|Немаца]] и [[
Марта [[1942]]. године, Мајевички НОП одред преименован у Други ударни батаљон, а Вељко је постављен за командира Шесте чете. После формирања [[Шеста пролетерска источнобосанска ударна бригада|Шесте пролетерске источнобосанске ударне бригаде]], августа 1942. године, Вељков Други ударни батаљон је укључен у њен састав. После петомесечних борби по Бирчу [[Романија|Романији]], [[Звијезда (планина)|Звијезди]], долини [[Криваја (река у Босни и Херцеговини)|Криваје]] и [[Коњух (планина)|Коњуху]], батаљон се у септембру вратио на терен [[Мајевица|Мајевице]] и [[Семберија|Семберије]]. Шеста источнобосанка бригада је октобра [[1942]]. била приморана да се под притиском јаких непријатељских снага повуче са Мајевице и преко реке [[Сава (река)|Саве]] пребаци у [[Срем у Народноослободилачкој борби|Срем]]. Штаб бригаде је тада одлучио да Вељков батаљон остане у Семберији.
| |||