Орлови рано лете (филм) — разлика између измена

Деца из села под [[Грмеч]]ом почињу да беже из школе због терора који заводи учитељ звани ''Паприка'', јер му је нос стално био црвен од [[алкохол]]а. Први који бежи је ''Јованче'', који касније постаје харамбаша. За њим, у ''Прокин Гај'', долазе ''Лазар Мачак'', мајстор за поправљање свега и свачега, ''Ђоко Потрк'', песник брзих ногу, и ''Дугоноги Стриц'', највиши у дружини, дечак са сламнатим шеширом у кога се заљубила девојчица ''Луња'', а коју он упорно игнорише. Пратећи Стрица, у дружину долази и ''Николица с Приколицом'', односно са његовим псом ''Жућом''. Николица оставља Жућу ноћу да чува логор, стару напуштену воденицу. И, на крају, Ђоко Потрк доводи ''Ника Ћулибрка'', чији је отац радио у [[Сједињене Америчке Државе|Америци]] и ''Вањку Широког'', чији је отац пореклом [[Рус]]. Затим, кнез ''Ваљушка'', сеоски поглавар, организује потеру за дечацима, након што их је ''Лијан'' открио. Дечаци су похватани, а логор је затворен. Године [[1941]]. [[Други светски рат|рат]] затиче дечаке, и њихову игру претвара у стварност. ''Стриц'' спашава живот његовом брату [[Николетина Бурсаћ|Николетини Бурсаћу]], а када [[Усташка војница|усташе]] дођу у ''Прокин Гај'', дечаци, ''Луња'', ''ђед Вук'' и ''пољар Лијан'' беже у ''Мачкову пећину'', коју је ''Лазар Мачак'' још давно открио, а која се налази испод воденице. Луња кроз други излаз, одлази до партизанског одреда и доводи их у пећину. [[НОБ|Партизани]], предвођени Николетином, излазе из воденице и нападају усташе. Након што су победили усташе, партизани одликују дечаке, који захтевају да пођу са њима. На крају, само Луња остаје у Гају и гледа како дечаци одлазе са партизанима, са све Лијаном.