Милан Симовић (народни херој) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Роботизована вишезначна одредница: Усташе – промењене везе у Усташка војница |
||
Ред 21:
После [[Априлски рат|окупације Краљевине Југославије]] и формирања [[Усташе|усташке]] [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]], Милан је напустио службу и вратио се у родно место, где је активно учествовао у припремама [[Народноослободилачка борба народа Југославије|оружаног устанка]]. Био је изабран за командриа прве устаничке чете формиране у његовом крају, а која је касније ушла у састав [[Романијски партизански одред|Романијског партизанског одреда]], под командом [[Славиша Вајнер Чича|Славише Вајнера „Чиче романијског“]]. Прву акцију, Милан је са својом четом извео у селу [[Довлићи]]ма, где је најпре разоружао стражу, која је чувала пругу, а затим разрушио железничку пругу.
Користећи експлозив из неексплодираних авионских бомби, које му је слао Штаб Романијског партизанског одреда, Милан је са својим борцима, порушио - мост код села [[Брдо (Шипово)|Ракита]], дугачак 140 метара, а затим мостове код села [[Сјетлина|Сјетлине]], [[Гајеви (Илијаш)|Гајева]], Подкорана и др. Пуних шест месеци је његова чета водила борбе против [[
Милан је иако комадир чете, учествовао у скоро свим борбама своје чете, а посебно се истакао у борбама - на Шиљицама, код Мајдана, [[Космај (Пале)|Космаја]], Прутине, [[Грачаница (град)|Грачанице]] и [[Прача (град)|Праче]]. У селу [[Сјетлина|Сјетлини]], где се налазило 1.500 непријатељских војника, успео је да, са својим борцима, на јуриш заузме железничку станицу и поруши железничка постројења. У селу [[Стамболчић]]у је пиштољем убио непријатељског митраљесца и заробио његов митраљез, а на [[Пале|Палама]] је успео да зароби неколико непријатељских официра. Када је образован привремени фронт на Палама, Милан је био постављен за његовог команданта. У борби која се водила два дана и две ноћи на Добрим Водама и Буковцу, средином новембра [[1941]]. године, Милан је успео да сам убије дванаест немачких војинка.
После формирања [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве пролетерске ударне бригаде]], Милан је заједно са својим оцем Данилом, почетком јануара [[1942]]. године, ступио у бригаду. На путу за [[Фоча|Фочу]], [[21. јануар]]а [[1942]], код села [[Иловача|Иловаче]] је упао је у [[
Одлуком [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба НОВ и ПОЈ]], [[6. новембар|6. новембра]] [[1942]]. године, проглашен је за [[народни херој Југославије|народног хероја]], међу првим борцима [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]. У „[[Билтен Врховног штаба НОВЈ|Билетену Врховног штаба]]“ бр 20-22 о проглашењу Милан Симовића за народног хероја пише:
| |||