Википедија:Стилски приручник/Основе правописа српског језика/Писање туђих речи — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 21:
**а) Заједничке именице и придеви пишу се онако како се изговарају у језику из којег су преузете, али прилагођено нашем писму и гласовном систему. На пример: спикер и твист се у нашем језику не могу изговорити као у енглеском. У овакве позајмљенице спадају речи: гулаш, амбалажа, интервју, корнер, офсајд, дует, бас, бифе, шофер, компјутер и многе друге.
**б) Туђа властита имена пишу се различито:
***
*** онако како се изговарају (фонетски) кад се на српском пишу ћирилицом
▲*** када се пише латиницом може се писати фонетски (као и у ћирилици), а може и онако како се то имена пишу у језику из којег потичу, на пример: Ernest Hemingway (Ернест Хемингвеј), Boccaccio (Бокачо), Shakespeare (Шекспир), Chicago (Чикаго), New York (Њујорк), München (Минхен), Zürich (Цирих); Корисно је кад се први пут помене име у загради написати (фонетски) изговор
*** фонетски, без обзира на наше писмо, кад су речи из словенских језика који се служе ћирилицом (руског, бугарског, македонског итд.); на пример: Јесењин, Николај Гогољ, Лав Толстој, Јаневски, Глигоров итд.
**в) Имена многих страних градовa, земаља и друга географска имена пишу се фонетски и ћирилицом и латиницом ако су већ дуго прилагођена духу нашег језика, на пример: Њујорк, Беч, Венеција, Мађарска, Рим, Солун итд.
| |||