Википедија

Борбе Самуилових војвода након 1018. године — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м је променио име чланку '''Борбе Самуилових војвода након 1018.године''' у Борбе Самуилових војвода након 1018. године
Нема описа измене
Ред 1:
У током [[Пролеће|пролећа]] [[1018|1018. године]] већина некадашњих [[Самуило]]вих [[војсковођа]] клекнула је пред [[Василије II|Василијем II]], а завршни чин капитулације некадашњег љутог противника [[Византије]] одиграо се пред [[Струмица (град)|Струмицом]]. Ту је недалеко од града, пред Василија изашао [[охридски архиепископ]] [[Охридски архиепископ Јован (XI век)|Јован]] изјавивши да га шаље царица [[Марија (македонска царица)|Марија]] ([[удовица]] [[Јован Владислав|Јована Владислава]]) и да се она и њена деца одричу свих владарских права у његово име. Цар их је после овога повео у [[Цариград]] где су се настанили и добили високе византијске титуле. Међутим и после ове званичне предаје неколико Самуилових војвода је наставило борбу против Византије и повукло се у [[Планина|планине]] да тамо организује отпор.
 
== Цар Пресијам II ==
Владиславова удовица Марије је изјавила Василију покорност, а са њом је пред Василија изашао део њене деце и [[Радомирових]] потомака. Међутим три њена најстарија сина, која су већ стасала за борбу нису била у Струмици. [[Пресијам Владислављевић|Пресијам]], [[Алусијан Владислављевић|Алусијан]] и [[Арон Владислављевић|Арон]] су се повукли на планину [[Томор]] са нешто људи. Тамо је Пресијам као најстарији проглашен за цара ''Пресијама II'' и отпочели су са припремама за наставак оружане борбе.▼
 
Међутим ускоро се показало да су изгледи за било какав озбиљан успех никакве, а вероватно им је и од мајке стигла порука, да им Василије ништа не замера и да их не чека утамничење. Тако су принчеви, када је Василије поново дошао у Македонију и из [[Девол]]а позвао одметнуте војсковође да се предају, обећавши општу амнестију и задржавање старих поседа, одлучили да прекину припреме за отпор и предају се Василију на милост. Цар их је у Деволу лепо примио, доделивши Пресијаму титулу [[Титула Магистра|магистра]] ({{јез-лат|magistros}}), после чега су се са осталим члановима њихове уже и шире породице преселили у Цариград. Тамо су живели као и остало византијско племство, а Алусијан је чак догурао до положаја [[Византијски Стратег|стратега]] у [[Тема Јерменија|теми Јерменији]] са седиштем у [[Теодосијопољ]]у.▼
▲Владиславова удовица Марије је изјавила Василију покорност,а са њом је пред Василија изашао део њене деце и [[Радомирових]] потомака.Међутим три њена најстарија сина,која су већ стасала за борбу нису била у Струмици.[[Пресијам Владислављевић|Пресијам]],[[Алусијан Владислављевић|Алусијан]] и [[Арон Владислављевић|Арон]] су се повукли на планину [[Томор]] са нешто људи.Тамо је Пресијам као најстарији проглашен за цара ''Пресијама II'' и отпочели су са припремама за наставак оружане борбе.
 
▲Међутим ускоро се показало да су изгледи за било какав озбиљан успех никакве,а вероватно им је и од мајке стигла порука,да им Василије ништа не замера и да их не чека утамничење.Тако су принчеви,када је Василије поново дошао у Македонију и из [[Девол]]а позвао одметнуте војсковође да се предају,обећавши општу амнестију и задржавање старих поседа,одлучили да прекину припреме за отпор и предају се Василију на милост.Цар их је у Деволу лепо примио,доделивши Пресијаму титулу [[Титула Магистра|магистра]]({{јез-лат|magistros}}),после чега су се са осталим члановима њихове уже и шире породице преселили у Цариград.Тамо су живели као и остало византијско племство,а Алусијан је чак догурао до положаја [[Византијски Стратег|стратега]] у [[Тема Јерменија|теми Јерменији]] са седиштем у [[Теодосијопољ]]у.
 
== Отпор војводе Ивца ==
{{главни чланак|Војвода Ивац}}
Један од оних који нису положили оружје био је и један од најбољих, уз [[Војвода Кракра|војводу Кракру]], Самуилових војсковођа [[војвода Ивац]]. Он је у граду [[Проништ]]у, на планини [[Врохот]]у, почео да окупља противнике капитулације и да организује јединице за отпор византијској окупацији. [[Василије II|Василије]], који је, због наставка пружања појединачног отпора, морао да лично дође у [[Македонија (област)|Македонију]] позвао је и Ивца, као и принчеве, да се преда. Свестан Василијеве снаге, Ивац се упустио у преговоре са царем не би ли добио на времену, попут [[Жупан Вукан|Вукана]] [[век]] и по касније. Преговори о предаји су трајали скоро два [[Месец дана|месеца]], када је [[Јевстахије Дафномил]], нови управник [[Охрид]]а смислио како да на превару зароби Ивца и оконча преговоре који су и самим [[Византинци]]ма, очигледно изгледали као Ивчев покушај да добије на [[време]]нувремену.
 
Дафномил је одлучио да са две слуге оде Ивцу на [[Крсна слава|крсну славу]] [[Велика Госпојина|Велику Госпојину]]. Ивац се веома изненадио када је на својим вратима затекао византијског управника Охрида, али га је примио и угостио, како то древни славски обичају налажу (''На крсну славу је добродошао свак''.). После завршетка црквене службе, замоли Дафномил да са Ивцем поразговара нешто у четири ока. Када су остали насамо Византинац се баци на њега и у борби га, као физички снажнији, савлада. Потом га је, уз помоћ својих слугу, свезао и ослепео, након чега га је право са славе одвео пред Василија. Ивац је потом утамничен, док је Дафномил за услугу коју је учинио Царству, награђен управом над [[Драч]]ем.
 
== Остали покушаји отпора у Македонији ==
[[Војвода Гавра]] је покушао да настави борбу уз помоћ [[Елемаг Францис|Елемага Франциса]], који је био Василијев заповедник [[Бер]]а. Међутим на царском двору се дознало за те преговоре, после чега је Гавра заробљен и ослешљен, док је Францис успео да се оправда пред царем и задржи свој положај.▼
 
После пада [[Србица|Србице]], [[војвода Николица]] је ослобођен као син византијског великаша. Међутим, он је по свом ослобођењу наставио борбу против Византије током које је неколико пута покушао да ослободи Србицу, али без успеха. Након слома [[Македонско царство|Македонског царства]] почетком 1018. године, он је наставио са борбом, али се на крају предао [[Византинци]]ма када је схватио да отпор узалудан. Он је након тога окован и спроведен у Солун где је заточен.▼
▲[[Војвода Гавра]] је покушао да настави борбу уз помоћ [[Елемаг Францис|Елемага Франциса]],који је био Василијев заповедник [[Бер]]а.Међутим на царском двору се дознало за те преговоре,после чега је Гавра заробљен и ослешљен,док је Францис успео да се оправда пред царем и задржи свој положај.
 
Тако је крајем [[1018|1018. године]] [[Василије II]] сломио све врсте отпора у [[Македонија (област)|Македонији]].▼
▲После пада [[Србица|Србице]],[[војвода Николица]] је ослобођен као син византијског великаша.Међутим,он је по свом ослобођењу наставио борбу против Византије током које је неколико пута покушао да ослободи Србицу,али без успеха.Након слома [[Македонско царство|Македонског царства]] почетком 1018.године,он је наставио са борбом,али се на крају предао [[Византинци]]ма када је схватио да отпор узалудан.Он је након тога окован и спроведен у Солун где је заточен.
 
▲Тако је крајем [[1018|1018.године]] [[Василије II]] сломио све врсте отпора у [[Македонија (област)|Македонији]].
 
== Пад Срема ==
{{главни чланак|Сермон}}
У данашњем [[Срем]]у, као последњи слободни Самуилов војвода владао је [[Сермон]]. Тадашњи управник [[Београд]] и Сермонов сусед [[Константин Диоген]] ([[отац]] каснијег цара [[Роман Диоген|Романа Диогена]]) позвао га је да се сусретну на сред [[Река Сава|реке Саве]] ради једног личног договора, а пратњу је требало да им сачињавају три слуге. Током састанка Сермон је убијен, након чега је Диоген са војском кренуо на [[Сирмијум]] (данашњу [[Сремска Митровица|Сремску Митровицу]]). Када је Диоген са војском стигао до града Сермонова удовица jeје, попут [[Јован Владислав|Владиславове]] удовица која је предала [[Македонско царство]], без борбе предала Сермонову земљу [[Византинци]]ма, чиме је [[1019|1019. године]] коначно угушен [[устанак комитопула]].
 
== Види још ==
 
*[[Словенски устанци против Византије у X и XI веку]]
*[[Самуилово царство]]
*[[Самуило]]
 
[[Категорија:Словенски устанци против Византије]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Борбе_Самуилових_војвода_након_1018._године”