Српски динар — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 221:
У [[19. век]]у, у време владавине [[Карађорђе|Карађорђа]] и [[кнез Милош|кнеза Милоша]], у Србији је у оптицају био велики број различитих монета, од турских до западноевропских. Током тог периода користиле су се 43 врсте страног новца, и то 10 златних, 28 сребрних и 5 бакарних. Међутим, упоредо са успешним политичким ослобађањем од турске зависности, почињу да се чине први кораци ка успостављању сопственог монетарног система, да би се, најзад, након више од четири столећа од ковања последњег српског средњовековног новца, у обновљеној Србији поново почело са његовим ковањем.
 
Суочен са проблемима које је изазивала употреба бројних врста новца у [[Кнежевина Србија|Кнежевини Србији]], [[кнез Михаило Обреновић]] доноси решење о ковању српске монете. Тако је настао ковани новац израђен од легуре бакра у апоенима од 1, 5, и 10 пара, са ликом кнеза Михаила на аверсу и годином издања [[1868]]. Нова новчана јединица, динар, искована је у сребру [[1875]]. године. Она је носила лик [[кнез Милан Обреновић|кнеза Милана]], а израђена је у апоенима од 50 пара и 1 и 2 динара. Први златни новац у Србији, у номиналној вредности од 20 динара, искован је [[1879]]. године. Поводом проглашења кнеза Милана за краља [[Србија|Србије]] [[6. март]]а [[1882]]. године искован је златни новац од 10 и 20 динара, популарно назван „миландор”.
 
Србија је своју националну монету уобличила усвојивши стандарде Латинске новчане уније, чије су строге одредбе прописивале степен финоће метала за израду кованог новца, као и ковничке стопе.