Емин Дураку — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke |
м Разне исправке |
||
Ред 23:
Након откривања партијских организација [[1938]]. године, режим [[Ахмет Зогу|Ахмета Зогуа]], је организовао масовна хапшења. Емин је био ухапшен међу првима и осуђен на три године затвора. После италијанске окупације Албаније, [[1939]]. године, Емин је, с неколицином другова, успео да побегне из затвора. У [[Скадар|Скадру]] је успоставио старе партијске везе и наставио са партијским радом.
Убрзо је изабран у најуже руководство партијске организације Скадра. У то време одлучено је да се успостави контак са [[Савез комуниста Југославије|Комунистичком партијом Југославије]]. Он и [[Фадиљ Хоџа]], [[1939]]. године одлазе на [[Косово]] и успостављају контак са представницима Обласног комитета КПЈ: [[Боро Вукмировић|Бором Вукмировићем]], [[Миладин Поповић|Миладином Поповићем]] и другима. После повратка у Скадар, Емин је радио на омасовљењу Партије. После демонстрација, од [[29. новембра]] [[1939]]. године, када су [[Краљевина Италија|Италијани]] и полиција угушили демонстрације у крви, Емин је ухапшен, а потом интерниран на италијанско острво Вентотене.
За време интернације свакодневно је проучавао [[Марксизам|марксистичку]] литературу. Заједно с неколико другова амнестиран је [[1941]]. године, после чега долази у [[Тирана|Тирану]], да би ступио у везу с руководством [[Комунистичка партија Албаније|КП Албаније]]. Ту се сусреће са [[Миладин Поповић|Миладином Поповићем]], на чији предлог прелази на партијски рад у [[Ђаковица|Ђаковицу]]. У то време у партијској организацији на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]], био је заступљен веома мали број [[Албанци|Албанаца]], чиме су биле мале шансе да се албанско становништво масовније укључи у [[Народноослободилачки покрет Југославије]].
| |||