Метеор — разлика између измена

„Велики“ ројеви су метеорски ројеви који се појављују сваке године без изузетка и чији је [[ЗХР]] у максимуму већи од 10. Тренутно има девет великих ројева, и ова листа је стабилна бар од [[1950]]. Осим [[ета аквариди|η-Акварида]] и [[Јужни δ-Аквариди|Јужних δ-Акварида]], радијанти ових ројева се налазе на северној небеској хемисфери, због чега их се њихова активност боље види са [[северна хемисфера|северне хемисфере]].<ref name="guide">{{Cite book|authorlast= Lunsford|first= Robert Lunsford | year = 2009 | title = Meteors and How to Observe Them | publisher = Springer Science+Business Media, LLC |location = New York | id = ISBN 978-0-387-09461-8}}</ref>

Метеори су познати човечанству од давнина. Древне забелешке о сјајним метеорима или метеорским пљусковима, постоје у аналима свих старих народа. Најстарији помен метеорског пљуска је забележен у [[историја Кине|кинеским]] аналима из [[18. век п. н. е.|1768. п. н. е.]]<ref name="fedinski">{{Cite book|author = V. Fedynsky (Федынский, Всеволод Владимирович) | year = 2002 | title = Meteors | publisher = University Press of the Pacific |location = Honolulu | id = ISBN 0-89875-712-6 | url = http://books.google.rs/books?id=h2OmjaDrWeAC}}</ref> Још један кинески запис, [[687. п. н. е.]] бележи да су „звезде падале као киша“.<ref name="williams">{{cite journal |author= Iwan P Williams|year= 2011 |title=The origin and evolution of meteor showers and meteoroid streams |journal=Astronomy & Geophysics |volume=52 |issue=2 |pages=2.20 — 2.60 |url=http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/j.1468-4004.2011.52220.x/abstract |doi=10.1111/j.1468-4004.2011.52220.x}}</ref><ref name="olivier">{{Cite book|author = Charles Pollars Olivier | year = 1925 | title = Meteors | publisher = Williams & Wilkins Company |location = Baltimore | id = ISBN 1-4067-3685-6}}</ref> Белешке о метеорима се налазе и у [[кореја|корејским]] и [[јапан]]ским аналима, док се код [[Плиније Старији|Плинија Старијег]] у делу ''[[Познавање природе]]'' (''-{Naturalis historia}-'') налази запис о метеориту који је пао [[467. п. н. е.]] у [[Тракија|Тракији]], близу реке Егос-Потамос.<ref name="olivier" /> [[Диоген из Аполоније]] је понудио коректно објашњење да су метеори „невидљиве звезде које падају на земљу умирући као ватрено камење, попут камена из Егос-Потамоса“. Ово образложење је одбацио [[Аристотел]] који је у свом делу „Метеорологија“ метеорит из Егос-Потамоса прогласио обичним каменом, а метеоре објаснио као испарења из земље која се запале када се превише приближе Сунцу.<ref name="fedinski" /><ref name="williams" /><ref name="moore_data">{{Cite book|authorlast= Moore|first= Patrick Moore | year = 2000 | title = The Data Book of Astronomy | publisher = IOP Publishing Ltd |location = Бристол | language = {{ен}} | pages = 240-251 | id = ISBN 0-7503-0620-3}}</ref> Аристотелово образложење је доминирало европском науком до краја [[18. век]]а, и метеори су сматрани атмосферском појавом у рангу [[поларна светлост|поларне светлости]], облака или снега.<ref name="st">{{Cite web |url=http://www.skyandtelescope.com/observing/objects/meteors/3304116.html |title=The Discovery of the Perseid Meteors |accessdate=29. 11. 2011. |author=Mark Littmann |date=17. 5. 2005. |publisher=Sky Publishing, a New Track Media Company}}</ref>