Стари Лединци — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke
м Роботизована вишезначна одредница: Усташе – промењене везе у Усташка војница
Ред 46:
 
[[Датотека:Ledinci spomenik palim borcima.jpg|мини|лево|250п|Споменик палим борцима у Новим Лединцима]]
Од децембра 1918. године, село је део [[Краљевина Југославија|Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца]] (касније названог [[Краљевина Југославија]]). У [[Други светски рат|Другом светском рату]] село је окупирано од стране такозване [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]]. Од првих дана окупације Лединчани су се на разне начине борили против усташа и немачких окупатора. У војвођанским [[Народноослободилачка војска Југославије|партизанским]] јединицама погинуло је 85 бораца, а од фашистичког терора страдало је у [[Логор Јасеновац|Јасеновцу]], [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]], [[земун]]ском [[Логор Сајмиште|Сајмишту]] и самом селу преко 200 мештана. Село је привремено ослобођено у мају 1942. године, због чега је у њега доведена једна чета усташа из [[Сремски Карловци|Сремских Карловаца]], после чијих тортура и испитивања је један део становништва завршио у Јасеновачком логору. Због акција покрета отпора, нове јединице [[петроварадин]]ских и [[Сремска Каменица|каменичких]] усташа спроводиле су нове тероре, тако да се августа 1942. године скоро цело становништво склонило у шуму. После тога су започеле велике офанзиве фашиста на [[Фрушка гора|Фрушку гору]], услед чега је добар део становништва похапшен или побијен. Због несигурности услед константног дејства покрета отпора, окупаторска управа Лединаца је измештена из села на пут Каменица - [[Беочин]]. Како су временом Лединци постали чврсто упориште отпора, у октобру 1943. године село је опколила фашистичка војска састављена од [[трећи рајх|немачких]] [[фашизам|фашиста]], [[усташеУсташка војница|усташа]] и [[Черкези|Черкеза]]. Део становништва је успео побећи, а велики део народа је похапшен и транспортован у логоре, где је већина трагично скончала живот. Тада је до темеља спаљено читаво село, а посебно је поведено рачуна да се приликом паљења цркве Светог Николе спали и комплетна архива места.
 
После рата (1946-1951. године), село је обновљено али на новој локацији ближе [[Дунав]]у (на брду Круша) и названо је [[Лединци|Нови Лединци]], док је за локалитет предратних Лединаца одлучено да добије неке друге намене, те је спречавано настањивање истог. Међутим, део становништва се вратио на локацију Старих Лединаца, тако да је и ово село постепено обновљено. Седамдесетих година у Старе Лединце почињу да се досељавају нови становници, махом из [[Босна и Херцеговина|Босне]], који купују земљу и плацеве и граде нове куће. Током [[Распад СФРЈ|Југословенских ратова]] (1991-1995), овде се населио и део [[избеглица|избегличког]] становништва.
Ред 221:
== Верски објекти ==
У Старим Лединцима се налазе следећи верски објекти:
* Православни храм Преноса моштију светог Николаја. Храм потиче из [[средњи вијек|средњег века]], а обнављан је 1829. и 1866. године. Спаљен је од стране [[усташеУсташка војница|усташа]] 1943. године, да би обнова почела 1987. године.
* Манастирско црквиште цркве светог Ђорђа - остаци некадашњег православног манастира Савинац саграђеног у време владавине [[Немањићи|династије Немањић]]. Од 1998. године се, у мају месецу, у разрушеном храму одржавају литургије, којима присуствује и највише свештенство [[епархија сремска|сремске епархије]], на челу са Епископом сремским. У остацима цркве су се још у другој половини 20. века могле видети византијске фреске. На улазу се добро препознавала икона [[свети Георгије|светог Ђорђа]], док је пред самим дверима била икона светог Симеона Мироточивог (српског краља [[Стефан Немања|Стефана Немање]]). Сама црква је зидана у византијском стилу.
* У близини Старих Лединаца налази се и монашка [[испосница]], заштићени споменик културе. Ово је једина испосница у [[Војводина|Војводини]], а изградили су је монаси [[Манастир Раковац|раковачког манастира]] почетком 18. века.