Привреда Словеније — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke |
м Разне исправке |
||
Ред 7:
|година = календарска година
|организације = [[Организација за економску сарадњу и развој]], [[Европска унија|ЕУ]]
|гдп = 58.06 милијарди (2012
|гдпраст = -2,0 % (2012
|по становнику = 28.600 (2012
|сектори = пољопривреда (2.7 %), индустрија (27.6 %), услуге (69.7 %)
|инфлација = 2.6 % (2012
|сиромаштво = 12.7 % (2010
|џини = 23.8 (2010
|радна снага = 923.000 (2012
|незапосленост = 11,9% (2012
|индустрија = [[Производња челика|производња челика]], руда [[гвожђе|гвожђа]], прерада [[алуминијум]]а, топљење [[олово|олова]] и [[цинк]]а, електроника, камиони, аутомобили, електрична опрема, прерада дрвета, текстил, хемикалије, машински алати
|извоз = $28.42 милијарди (2012
|извозна добра = хемикалије, храна, финални производи, машинска и транспортна опрема
|извозни партнери = {{зас|НЕМ}} [[Немачка]] (20 %) <br /> {{зас|ИТА}} [[Италија]] (12 %) <br /> {{зас|АУТ}} [[Аустрија]] (7,9 %) <br /> {{зас|ХРВ}} [[Хрватска]] (6,2 %) <br /> {{зас|ФРА}} [[Француска]] (4,8 %) <br /> {{зас|РУС}} [[Русија]] (4,6 %)
|увоз = $29.83 милијарди (2012
|увозна добра = хемикалије, храна, финални производи, машинска и транспортна опрема, гориво и мазива
|увозни партнери = {{зас|ИТА}} [[Италија]] (16,3 %) <br /> {{зас|НЕМ}} [[Немачка]] (16,2 %) <br /> {{зас|АУТ}} [[Аустрија]] (10,4 %) <br /> {{зас|ХРВ}} [[Хрватска]] (4,8 %) <br /> {{зас|МАЂ}} [[Мађарска]] (4,0 %) <br />
|приходи = $20,5 милијарди (2012
|расходи = $22,59 милијарди (2012
|кредитнирејтинг = ААА, А+, А1, А
}}
Ред 34:
== Историја ==
Без обзира што је становништво Словеније чинило тек једанаести део укупног становништва бивше [[СФРЈ]], ова алпска држава је била најпродуктивнија југословенска република и њена производња је чинила 20 % БДП и једну трећину укупног извоза СФРЈ. Независност 1991. године је дочекала са јаком привредном основом и развијеним везама са западним тржиштем. Од тада, Словенија се ужурбано припремала за евроинтеграције и стремила је приступању разним трговинским организацијама. Она је један од оснивача [[Светска трговинска организација|СТО]], придружила се [[Централноевропски уговор о слободној трговини|организацији ЦЕФТА]] 1996. године, као и Европској
Европска дужничка криза је уздрмала привреду ове земље (највише у ЕУ, заједно са балтичким државама и [[Финска|Финском]]), међутим, захваљујући извозу, Словенија се економски полагано опорављала. <ref>{{cite web |url=http://www.ebrd.com/pages/research/publications/flagships/transition/slovenia.shtml |title=Slovenia Country Assessment |publisher=European Bank for Reconstruction and Development |accessdate = 16. 2. 2012.}}</ref> Поново је, крајем [[2011]]. године, уследила рецесија, а разлози исте су приписани паду домаће потрошње и извоза. Извоз Словеније махом иде у земље-чланице [[Еврозона|еврозоне]]. Такође, овом кризом је озбиљно погођен и грађевински сектор. <ref name="ST2012-03-13" />
| |||