RFID — разлика између измена

'''-{RFID}-''' је скраћеница од '''-{Radio frequency identification}-''' (у слободном преводу — ''Идентификација путем радио фреквенције''). -{RFID}- је систем даљинског слања и пријема података помоћу -{RFID}- плочица/одашиљача. -{RFID}- плочица је изузетно мали објекат који се може залепити или уградити у жељени производ. -{RFID}- плочице садрже у себи антену која им омогућава пријем и слање радио-таласа од -{RFID}- примопредајника.

 

Као претеча -{RFID}- технологије узима се изум [[Леон Термин|Леона Термина]] (Léon Theremin), руског проналазача, који је [[1945]]. констурисао шпијунски алат — врсту ''[[бубица|бубице]]'' која је користила енергију радио-таласа да би слала сигнале. Као такав, овај уређај није могао да буде детектован осим када је даљински напајан и ослушкиван. Таква конструкција давала му је и својство теоријски неограниченог века трајања.

 

Претпоставља се да је први истраживачки рад који је објављен дело [[Хари Стокман]]-а (-{Harry Stockmann}-) који је тај рад објавио [[1948]]. године под насловом “Комуникација као одраз моћи”. Стокман је већ тада предвидео да до широке примене -{RFID}- плочица предстоји дуг и мукотрпан рад на истраживању и иразвоју на пољу радио фреквенционих комуникација. И као што смо видели било је потребно више од 30 година да би -{RFID}- плочице заживеле у пракси.

 

Проблем који се данас настоји решити увођењем нове технологије је — како пратити јединствени производ од његовог настанка до крајњег потрошача. Стандардни бар-код идентификује само произвођача и производ, али не и јединствени артикал. [[Бар-код]] на омоту чоколаде је исти на сваком омоту исте врсте чоколаде, па је немогуће путем самог бар-кода издвојити тачно одређени производ. -{RFID}- транспондер, напротив, носи идентификатор — серијски број јединствен само за тај специфични производ.

 

* У систему за позиционирање транспондери се користе за аутоматско лоцирање и навигацију за вођена возила. Читачи су смештени на возила и повезани с рачунаром, а транспондери (опремљени информацијом о локацији) причвршћени су дуж пута којим се возила морају кретати.

 

 

Осим носилаца информације, -{RFID}- систем захтева и средство којим ће те информације бити прочитане, и затим пренесене рачунару односно информационом систему. Наравно, део система мора бити и начин којим ће се унети или програмирати транспондери ако то није већ учињено у тренутку њихове производње.

-{RFID}- уређај (читач, односно терминал за прикупљање информација) користи радио трансмисију за слање енергије транспондеру (-{RFID}- Таг) који онда емитује повратну информацију: јединствени идентификациони код и/или низ података, раније смештени у самом [[транспондер]]у. Тако прикупљене податке, као и у случају [[бар-код]]а, могуће је даље обрађивати.

 

 

Реч транспондер изведена је од термина -{transmitter/responder}-, према функцији тог уређаја који на трансмисију читача одговара (респонд) податком. Основне компоненте транспондера су микрочип и антена, заливени у кућиште отпорно на утицај околине.

 

Неколико карактеристика разврставају -{RFID}- транспондере у различите групе:

 

цена. Физички, уопштене су категорије:

 

 

Носилац информације у облику транспондера, налепнице, или ПЦБ-а обично се поставља на објект , амбалажу, палету, контејнер или чак на сам производ, тако да може путовати с њиме и на сваком кораку га идентификовати. Подаци у транспондеру могу бити разноврсни — свакако ће идентификовати:

 

 

Транспондери се производе у врло различитим облицима, величинама, с различитим капацитетима меморије и способностима "преживљавања" у околини. -{RFID}- транспондер може бити довољно мален да се смести под кожу животиње, може бити уобличен као ексер или шраф за означавање дрвене грађе или у облику [[кредитна картица|кредитне картице]] за коришћење у апликацијама контроле приступа.

Велики пластични привесци за спречавање крађе прикачене за одећу у трговинама такође су -{RFID}- транспондери, а слични су и врло отпорни транспондери у облику блока којима се означавају контејнери у интерним процесима производње, или радне машине и камиони у сврху праћења и одржавања. Готово сви су заштићени неком врстом кућишта од удараца, хемикалија, влаге и прашине.

 

 

ПЦБ плочица (Printed Circuit Board) је намењена уградњи у производ или амбалажу. Предности јој је нижа цена и способност подношења услова околине које -{RFID}- налепнице не би поднеле.

 

 

Бар-код као технологија аутоматске идентификације у употреби је већ деценијама и врло је добро прихваћен. Ипак, једном одштампане, бар-код налепнице не могу више бити промењене, а да би је скенер прочитао мора бити у видљивом домету скенера. Нова генерација "паметних" (смарт) налепница опремљена је -{RFID}- технологијом и надилази нека ограничења традиционалног бар-кода. Интегрирани електронички склоп садржи дигиталну меморију и може бити програмиран или ре-програмиран коришћењем радио-таласа. Смарт налепнице имају очигледну предност пред традиционалним бар-код налепницама у апликацијама где је потребна комбинација ефикасности читања и визуелна, људском оку разумљива информација. Транспондери могу имати различите капацитете меморије, способности "писања и читања", изворе енергије, разне радне фреквенције.

 

 

Три су могућности подржане -{RFID}- технологијом, а зависе о типу меморије транспондера:

 

Извор напајања транспондера

 

Транспондери за рад требају енергију, иако у изузетно малим количинама (мери се у микро или миливатима).

 

 

 

Транспондери комуницирају с читачем путем радио-таласа. Радио-таласи су део електромагнетског спектра за који у свакој држави постоји законска регулатива. Проблем с -{RFID}- комуникацијом је у томе што су у различитим земљама света делови спектра различито расподељени према намени. Значи, транспондер који ради на 915 -{MHz}- у једном делу света, ће бити неупотребљив негде друго, где је то фреквенцијско подручје намењено каквој другој апликацији.

Уопштено, -{RFID}- системи се класификују у три фреквенциона подручја. Свако има своје карактеристике и типично подручје примене:

 

 

Брзина очитавања и преноса податка је повезана с фреквенцијом. Што је виша фреквенција то је бржи пренос. Тај податак је значајан у планирању -{RFID}- система, посебно тамо где ће транспондер брзо пролазити кроз зону очитавања. О фреквенцијском подручју донекле зависи и домет сигнала транспондера. Има и других фактора – снага читача, интерференција коју стварају објекти у околини (посебно метални) и други РФ уређаји. Обично, домет пасивних транспондера (без батерија) ниске фреквенције је 30 -{cm}- или мање, транспондере високе фреквенције могуће је прочитати с удаљености око 90 -{cm}- или мање, а УХФ транспондере с 3 до 6 -{m}-. Тамо где је потребан већи домет користе се активни транспондери који остварују и већи домет сигнала.

 

 

Транспондер може имати и само један бит – на пример, систем за електрично праћење артикала (ЕАС) у трговини треба само тај један бит да би покренуо аларм једном кад је побуђен у пољу читача. Такви транспондери су корисни и тамо где се артикли броје. За чување серијског броја, по могућности заједно с контролним битовима довољно је 128 бита. Серијски, односно идентификациони број може уписати произвођач или сам корисник унутар своје апликације. Већи капацитети меморије, до 512 бита, увек су програмабилни – осим саме идентификације корисник може уписати разне податке о означеном објекту, упуте за даље поступке у неком процесу или резултате ранијих акција над објектом.

Транспондери с 64 килобита меморије обично носе датотеке с подацима организованим у поља која се могу селектовати током процеса читања. За већину апликација довољан је 96-битни серијски број, а транспондер ће на крају пута производа који је њиме означен ионако бити одбачен. Чињеница је да је цена једноставнијих транспондера нижа, па је јасно да ће највећи број носиоца информације бити управо тог типа.

 

 

-{RFID}- читачи (често се наилази и на термин интерогатор) прилично се разликују по комплексности, што зависи од типу транспондера с којима ради и о функцијама које мора имати. Њихов задатак је комуникација с транспондерима и пренос података даље, до рачунара. Функције читача могу бити и провера и исправљање грешака. Кад је сигнал транспондера примљен и декодиран, према Цомманд Респонсе протоколу, читач ће на поновљено слање сигнала одговорити инструкцијом транспондеру да престане емитовати. Овај се протокол користи за решавање проблема који се могу појавити код читања бројних транспондера у кратком времену. Разне технике се и даље развијају како би се побољшао поступак очитавања, па читачи могу регистровати више транспондера истовремено.

 

 

Примјену -{RFID}- технологије можемо замислити у било којем подручју људског дјеловања где се барата подацима. Тренутно се -{RFID}- највише сусреће у транспорту и логистици, производњи и контроли. Неки су примери означавање животиња у узгоју, праћење производа у ланцу набавке, контејнера који се поновно користе, делова који се крећу кроз погон у производном ланцу, праћење поштанских пошиљака и пртљага у авио-превозу, наплата путарине и паркинга, контрола приступа возилима, затим ЕАС апликације у трговинама, заштита вредних предмета од крађе, праћење основних средстава. Контрола улаза и радног времена је још једна типична апликација, и сигурносна контрола приступа одређеним локацијама.

{{refbegin|2}}

* -{Martein Meints (2007), [http://www.fidis.net/resources/deliverables/hightechid/#c1869 D3.7 A Structured Collection on Information and Literature on Technological and Usability Aspects of Radio Frequency Identification (RFID)], FIDIS deliverable 3(7), June 2007.}-

* -{D. Sen et al., ''RFID For Energy and Utility Industries'', PennWell Corp., 2009 ISBN 978-1-595370-105-5 }-

* -{Stephen A. Weis, ''RFID (Radio Frequency Identification):Principles and Applications'', MIT }-

* -{Daniel M. Dobkin, ''The RF in RFID: Passive UHF RFID In Practice'', Newnes 2008 ISBN 978-0-7506-8209-1 }-

{{refend}}

 

== Види још ==

{{Commonscat}}

 

[[Категорија:Идентификовање]]

[[Категорија:Телекомуникације]]

{{Link GA|ru}}