Франо Супило — разлика између измена

Након раскола у Странци права критизира Јосипа Франка држећи како је он ачетник опасне политике која под бучним шовинистичком фразама настоји хрватску политику повезати с Бечом. Те да Франк као слуга те политике омогућује стварање Хрватске која би постала средство аустријског продора на Балкан. У јануару 1890. покреће на Сушаку Нови лист, али у марту 1901. због цензуре прелази с листом у Ријеку гдје је закон о тиску нешто блажи него у бановинској Хрватској. Име листа мијења 1907. у Ријечки нови лист. Унаточ трајним политичким и материјалним тешкоћама све до одласка у емиграцију у јулу 1914. устрајавати ће на тискању свога листа који је убрзо постао најутицајнији опорбени лист у Хрватској. На основи искуства Хрватског народног покрета (1903—1904) у коме активно судјелује конципира основне принципе своје Политике новог курса и преко Ријечке резолуције и Хрватско-српске коалиције започиње борбу за остварење својих идеја. Супило је био увјерен како ће у оквиру дуалистичког сукоба Мађара и Беча успјети заиграти улогу тзв. трећег фактора, ради демократизације политичких прилика у Бановини.

 

 

Због питања начина уједињења и будућег уређења заједничке државе долази у оштар сукоба с Николом Пашићем и почетком јуна 1916. иступа из Југославенског одбора јер већина у њему подупире Пашића. Супило се залагао за федерално, а против централистичко-монархистичког, уређење будуће државе. Након иступања из Југославенског одбора па све до своје смрти наставио је дипломатску борбу за ослобођење и уједињење јужнославенских земаља на равноправној бази. Преминуо је 23. септембра 1917. у Лондону. Супилово главно дјело је Политика у Хрватској које чине чланци из Ријечког новог листа. Прво издање је објављено 1911., а друго 1953. године