Антони Гауди — разлика између измена

Гауди је рођен у малом градићу [[Реус]], провинција [[Тарагона]], [[Шпанија]], [[1852.]] године. Око његовог тачног места рођења се такмиче градићи [[Риудомс]] и [[Реус]], иако већина његових биографа сматра да се родио у [[Реус]]у. Потиче из породице казанџија и котлара.<ref name=autogenerated4>www.znanje.org</ref> Родитељи су му били Франсеск Гауди Сера и Антонија Корнет Бертран.<ref>www.znanje.org< name=autogenerated4 /ref>

Гауди је студирао архитектуру на Вишој техничкој школи архитектуре у [[Барселона|Барселони]] од [[1873.]] до [[1877.]] Због недостатка новца, упоредо са студијама, ради као технички цртач и понекад као дизајнер намештаја.<ref>www.znanje.org< name=autogenerated4 /ref> Пошто је те послове одлично радио, за различите пројекте га унајмљују двојица познатих [[Каталонија|каталонских]] архитеката, [[Ђузеп Фонтсере]] и [[Ђоан Марторељ]].

Једна од витрина коју је дизајнирао за познато обданиште, Каса Корнеља у [[Барселона|Барселони]], бива изабрана за Универзалну изложбу у [[Париз]]у, [[1878.]] године. Тај чин прави заокрет у професионалном и приватном животу младог Гаудија.<ref>www.znanje.org< name=autogenerated4 /ref> [[Еусеби Гуељ]], један од уважених послодаваца текстилне индустрије у [[Каталонија|Каталонији]], био је импресиониран елеганцијом и модерним стилом те витрине, те је постао Гаудијев главни клијент и мецена, по коме ће касније добити име [[Парк Гуељ]].<ref>www.znanje.org< name=autogenerated4 /ref>

[[модернизам|Модернистичком]] препороду [[Каталонија|каталонске]] уметности припада и дело архитекте Антонија Гаудија. Прва Гаудијева дела одликују се [[неоготика|неоготским]] елементима, док ће му меценство породице Гуељ омогућити неограничено експериментисање са стиловима и материјалима. Међу првим резултатима те сарадње ће бити [[Парк Гуељ]] (-{Еl Parque Güell}-) из [[1990.]] године, комплекс стамбених објеката и дворишта у предграђу [[Барселона|Барселоне]], где архитекта користи маштовите органске облике, вишебојну керамику и декорацију карактеристичну за [[ислам]]ску или [[мудехар]] уметност.<ref name=autogenerated2>Svet hispanistike, Dalibor Soldatić i Željko Donić, Zavod za udžbenike, Beograd, 2011</ref> [[Парк Гуељ]] је познати комплекс [[Гауди]]ја, који је ту и живео последњих двадесет година свог живота. Парк је прво био део комерцијалне неуспешне стамбене зоне, а касније је претворен у градски врт. Изграђен је у Гаудијевом препознатљивом стилу. Таласасти облици и стубови са мозаицима од поломљених керамичких плочица (посебна техника коришћена у каталонском модернизму [[тренкадис]]). Улаз у парк је слободан, али се улаз у Гаудијеву кућу, у којој се налази намештај који је он дизајнирао, плаћа. Кључно место у парку је главна тераса, окружена дугачком клупом у облику морске змије. Велики пролаз на највишој тачки парка пружа најбољи поглед на [[Барселона|Барселону]]. Ова палата је [[1969.]] проглашена историјско-уметничким спомеником од националног интереса, а [[1984.]] [[УНЕСКО]] ју је ставио на листу светске баштине.<ref name=autogenerated3>[http://www.znanje.org/i/i27/07iv05/07iv0529/kultura.htm kultura<!-- Bot generated title -->]</ref> У уређењу градских кућа [[Батљо]] (-{Casa Batlló}-) и [[Мила]] (-{Casa Milà}-), Гауди руши устаљене архитектонске манире. Прву грађевину прекрива сјајним керамичким плочицам и додаје јој гвоздену ограду. Зграда коју је реновирао Гауди за текстилног магната [[Јозеф Батљо|Јозефа Батљоа]] је лако препознатљива по својим балконима необичних облика. Богато [[прочеље]] , украшено керамиком и стаклом, од националног је интереса, као и необична кровна конструкција валовитог облика, те мали стуб са крстом на врху испод којег је златним словима исписан [[анаграм]] " [[Исус]] , [[Марија]] и [[Јосиф]] ". Ова кућа је такође [[1969.]] године проглашена историјско-уметничким спомеником.<ref>http: name=autogenerated3 //www.znanje.org/i/i27/07iv05/07iv0529/kultura.htm</ref> [[Кућa Батљо|Кућу Батљо]] становници [[Барселона|Барселоне]] зову још и [[Кућа од костију]] (-{Casa dels ossos}-), пошто њена спољашња структура подсећа на [[скелет]] . Била је пројектована као породична кућа средњег [[сталеж]]а. Типичан је пример Гаудијеве архитектуре са неправилним облицима. Велики део фасаде је прекривен мозаицима [[тренкадис]], а кров је лучан и подсећа на леђа змаја (још један типичан Гаудијев симбол). Другу грађевину, кућу [[Мила]], конструише разноврсним материјалима дајући јој [[органски]] облик стеновите планине из чије унутрашњости бујају грмови од кованог гвожђа (отуда име [[Ла Педрера]], [[Каменолом]] ).<ref>Svet hispanistike,name=autogenerated2 Dalibor Soldatić i Željko Donić, Zavod za udžbenike, Beograd, 2011</ref> Спољашња страна представља изванредну илустрацију Гаудијеве креативне моћи остварене у камену. Камени блокови и предње стране су повезани потпорним зидовима и на тај начин је повезана читава грађевина. Посебан шарм дају и [[бакар]]не балконске ограде необичне структуре. Унутрашњи део куће није централно повезан па се до појединих делова кућа долази лифтом или унутрашњим степеницама. Али најнеобичније уметничке форме се налазе на крову, а најнеобичнији од њих су [[димњак|димњаци]] и [[вентилациони отвор]]и од белог [[мермер]]а и украсних цигли или обојеног стакла од којих су изведени [[апстрактност|апстрактни]] облици модерне уметности. Мотиви за облик крова су узети из [[маринска|маринске]] [[флора|флоре]] и [[фауна|фауне]]. Године [[1969.]] проглашена је историјско-уметничким спомеником од националног интереса, а [[1984.]] године [[УНЕСКО]] ју је ставио на листу [[каталонски|каталонског]] националног богатства. Године [[1986.]] зграда је преуређена од стране [[Fundacio de la Caixa de Catalunya]], која је сада прочеље првог спрата као соба за изложбе. Прозори с предње стране су познато Гаудијево дјело, познато под називом [[Espei Gaudi]].<ref>http: name=autogenerated3 //www.znanje.org/i/i27/07iv05/07iv0529/kultura.htm</ref> ПЕДРАЛБЕС - ова палата је изграђена [[1921.]]. године од стране Бона и Пуига и Де Паула Небота на месту резиденције краља [[Краљ Алфонсо XIII|Алфонса XIII]], коју је поседовала Гуељова породица која није ту боравила. Палата је проглашена историјско-уметничким спомеником од националног интереса [[1931.]] године, када је уједно постала и власништво града [[Барселона|Барселоне]]. У јавној је употреби још од [[1960.]] године и у њој се налазе колекције керамичког музеја, једних од најважнијих овог типа у [[Шпанија|Шпанији]], са комадима који датирају још из 12. века.<ref>http: name=autogenerated3 //www.znanje.org/i/i27/07iv05/07iv0529/kultura.htm</ref> АМАТЛЕР - ову кућу је пројектовао Пуиг и Цадафалцх [[1980.]] године на месту раније грађевине. Богато украшена предња страна изграђена је од ситних мозаичких елемената помешаних са разним западњачким стиловима, док је остатак зграде у [[неоготика|неоготичком]] стилу. Зграду с предње стране украшавају мали прозори необичних облика украшених алегоријским мотивима модерног сликарства. Године [[1976.]] Аматлерова кућа је проглашена историјско-уметничким спомеником националног интереса.<ref>http: name=autogenerated3 //www.znanje.org/i/i27/07iv05/07iv0529/kultura.htm</ref>

Током овог периода Гауди усавршава сопствени стил, инспирисан је органским облицима у [[природа|природи]]. Испробава нова структурна решења која се базирају на његовим истраживањима из [[геометрија|геометрије]]. Своје грађевине базира на основу [[орнамент]]алног стила али и себи даје доста слободе. Гауди најпре гради [[Каса Калвет|Касу Калвет]]<ref name=autogenerated1>[http://www.gaudiclub.com/ingles/i_vida/i_menu.html Antoni Gaudi. His life. His works<!-- Bot generated title -->]</ref> у [[Барселона|Барселони]]. Направљена је за познатог произвођача текстила Калвета. Најзанимљивији део зграде је задњи део и њена фасада и декорација ходника и намештаја, који је направљен од потпуно органских материјала. Главна одлика фасаде је то да је направљена од камена, док су терасе начињене од гвожђа. На фасади су најупечатљивији делови са симболичким елементима. Изнад врата се налазе иницијали власника. Унутрашњост фасаде је декорисана мотивима из природе, али и [[митологија|митологије]]. Галерију подупире чемпрес (симбол гостопримства). На главном спрату, олуци су представљени у облику печурака, зато што је власник био и микологичар. Гауди је ову грађевину базирао на [[барок]]ном стилу. Кућа Калвет није отворена за обиласке, али се у њој данас налази ресторан.

Под заштитом је [[УНЕСКА]] као [[Светска баштина]]. Значајно Гаудијево достигнуће је и рестаурација [[катедрала Свете Марије|катедрале Свете Марије]]<ref>http: name=autogenerated1 //www.gaudiclub.com/ingles/i_vida/i_menu.html</ref> у [[Палма де Мајорка|Палми де Мајорци]] , коју су му поручили градски бискупи. Катедрала је првобитно изграђена још у 13. веку у [[готика|готском]] стилу. Гауди је склонио олтарски кип који је био у барокном стилу и тако је ставио бискупски престо у први план. Померио је хорске столице из центра просторије у презвитер и тако истакао пут који води до капеле. Он такође додаје нове проповедаонице и уводи електричну струју у катедралу. Скида прозоре у готском стилу и замењује их прозорима у бојеном стаклу. Поставља огроман балдахин изнад главног олтара и осликава га при чему има помоћ својих асистената.

Али поред свих ових достигнућа Гауди напушта овај пројекат због несугласица у вези са једним делом катедрале. Гаудијева грађевина од великог значаја је [[Casa Batllo|Кућа Батљо]]<ref>http: name=autogenerated1 //www.gaudiclub.com/ingles/i_vida/i_menu.html</ref>. Изграђена је између [[1905.]] и [[1907.]] године. Становништво [[Барселона|Барселоне]] је назива кућа од костију (-{Casa dels ossos}-)пошто њена спољашњост подсећа на структуру коштаног скелета. Кућа је типичан пример Гаудијеве архитектуре. Неправилни облици доминирају архитектуром овог здања. Велики део фасаде је прекривен [[мозаик|мозаицима]] направљеним од поломљених керамичких плочица, који се зове тренкадис, техника која је веома типична за скоро сва Гаудијева дела. Кров је лучан и подсећа на леђа змаја (змај је такође један од типичних симбола Гаудијеве архитектуре). Стубови су у облику костију, а терасе подсећају на лобање. Гауди [[1908.]] године предлаже изградњу [[Hotel Attraction|Хотела Атракција]]. Предвиђено је да достигне висину од 360 метара што је за то време било неизводљиво тако да овај пројекат није ни био спроведен у дело. Данас постоји само скица овог хотела.