Википедија

Црква Свете Тројице (Бања Лука) — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 14:
[[Иван Фрањо Јукић]] и руски конзул [[Александар Гиљфердинг]] између [[1840.]] и 1860. су направили списак о богомољама православних вјерника у Бањалуци. Јукић је рекао да на подручју Ребровца има "нешто дрвене, унутра празне 'ришћанске зграде коју Бањалучани влашком црквом називају“. Гиљфердинг [[1857.|1857]]/[[1858.|58]] у свом сажетом, али језгровитом опису критикује: "На срамоту бањалучке чаршије и трговачког сталежа, нема православне цркве. Иде се на молитву у село удаљено један сат од града. Тамо је прошлог вијека подигнута црква у сиромашној колиби“. Неки говоре да се та црква налази у селу [[Кола (Бања Лука)|Кола]], што је погрешно, јер је она удаљена више од један сат пјешачења. То је уствари, црква на Ребровцу. <br /> Критичка опаска Гиљфердинга није била на мјесту, упркос чињеници да је изрекао врло повољну оцјену о вјерницима православне вјере, јер је рекао: "Мада их има мало, хришћани, специјално православни, најактивнији и највећи су дио становништва града Бања Луке. Мјесна трговина је већим дијелом у њиховим рукама. Раније у граду није било православаца,.
 
Овамо су се доселили у новије вријеме. То су већином досељеници из Херцеговине и требињског краја." Пошто је и сам константовао да у граду има седамдесет православних кућа, али и да је у граду "недавно основана хришћанска школа, у којој заједно уче православци и католици", питање је да ли стоји таква оштра критика због непостојања православне вркве у граду. Наиме, релативан је појам у богатству бањалучких трговаца. Сигурно ни свих седамдесет православних кућа нису биле трговачке, нити су имали толико богатства да и поред школе финансирају новац за изградњу цркве.<br /> Зна се да је у вријеме боравка [[Васо Пелагић|Васе Пелагића]] када је отворена богословија ([[1866.]]) постојала мала црква звана "ћелија" а да је седамдесетих на "црквишту" постојала православна црква, која је изгорјела у [[Невесињска пушка|устанку]].<br /> [[Датотека:Храм Свете Тројице у Бањој Луци.jpg|250px|мини|лево|Црква Свете Тројице]] Када су [[1878.]] у [[Босна|Босну]] ушли [[Аустроугарска|Аустроугари]], подигнута је привремена црква на црквишту гдје је спаљена црква у устанку. [[Аустријанци]] су питали [[Срби|Србе]] да изграде једну лијепу цркву у Бањалуци, али су Срби то одбили. [[1912.]] је образован одбор за изградњу цркве, међутим, почели су ратови, а градња је одгођена. [[1922.]] је формиран нови одбор, и почела су припремања за градњу Саборне цркве која је требала замијенити парохијску: "Сошествија Светог Духа“. Почетком [[април]]а [[1924.]] је прикупљено 4.952.000 динара. <ref>[http://www.znanje.org/i/i25/05iv01/05iv0126/saborna_crkva.htm Saborna crkva<!-- Bot generated title -->]</ref>
 
== Изградња, освештање и рушење ==
Ред 20:
Иако је речено да ће трасирање бити у септембру 1925. половином маја још није било одлучено гдје ће се градити црква (на старом црквишту или на вакуфском земљишту-поред хотела "Босне"). То питање градње је дуго потрајало. Бањалучке новине су писале да ће црква бити грађена код хотела "Босне“. Почеле се говорити да ће ипак црква бити грађена на старом црквишту, зато што се код хотела требао градити споменик [[Краљ Петар I Карађорђевић|краљу Петру I Карађорђевићу]]. Ипак је одлучено да се црква гради на новом земљишту. За архитекту је изабран [[Душан Живановић]]. Градња је почела у новембру. <br /> Храм је саграђен [[1928.]] Исте године [[15. септембар|15. септембра]], на дан пробоја [[Солунски фронт|Солунског фронта]], у цркви је први пут одржана служба.<br /> Бањалучкке "Врбаске новине" су писале: "Спољашњи дио цркве довршен је још 1928. године. У тако недовршеној цркви, богослужења су обављана све до [[јануар]]а [[1938.]] године. Пошто су у међувремену прикупљана потребна средства, продајом зграде кафана "Балкан", те зграде богословије, која је послије укидања претворена у основну школу-на њиховим мјестима подигнута је зграда Банске управе [[Врбаска бановина|Врбаске бановине]], данашња зграда општине, за што је бањалучка српско-православна црквена добила врло солидно обештећење, одлучено је да се приступи коначном довршењу Саборне цркве. Већ почетком [[фебруар]]а 1938. су почели унутрашњи радови, а израда медаљона и икона повјерена је групи Зограф“.
 
Нацрт иконостаса, полијелеј и столарију урадио је [[Григорије Самојлов]]. Радови на ентеријеру трајали су до 1939. године.<ref name="храм">{{cite web|title=Саборни храм Свете Тројице (1925-19411925—1941) - Историјат градње храма|url=http://hhsbl.org/index.php?option=com_content&view=article&id=5&Itemid=5&lang=sr|work=hhsbl.org|publisher=Саборни храм Христа Спаситеља|accessdate=24. 11. 2013.|author=Радмила Кулунџија, Радмила Кулунџија|location=Бања Лука}}</ref>
 
Црква Свете Тројице се првобитно налазила у центру Бања Луке, између [[Бански двор|Банског двора]] и [[Општина Бања Лука|зграде општине Бања Луке]], гдје се данас налази [[Храм Христа спаситеља (БЛ)|Храм Христа Спаситеља]]. Изграђена је између два свјетска рата, за вријем [[Бан Милосављевић|бана Светислава Тисе Милосављевића]] и [[Митрополит Василије Бањалучки|митрополита Василија]]. Градња је почела [[1925.]]. а свечано је отворена [[1929.]] Освећена је на [[Спасовдан]] [[1939.]]<ref>http://www.androidvodic.com/info_banja-luka_crkve-i-manastiri_crkva-svete-trojice</ref><ref>[http://www.skyscrapercity.com/showthread.php?t=416328&page=2 Manastiri i crkve u Republici Srpskoj i BiH - Page 2 - SkyscraperCity<!-- Bot generated title -->]</ref> уз присуство двадесет хиљада вјерника.<ref name="храм" />
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Црква_Свете_Тројице_(Бања_Лука)”