Славонска војна крајина — разлика између измена

Током историје, термин "Славонска крајина" се користио за различите територије. Оригинална Славонска крајина се налазила на подручју данашње [[Централна Хрватска|централне Хрватске]] и такође је била позната под именом [[Вараждински генералат]]. Ова првобитна Славонска крајина је формирана од делова територије некадашње [[Бановина Славонија|Бановине Славоније]].

После [[Карловачки мир|Карловачког мира]] из 1699. године, [[Хабзбуршка монархија]] проширује своју територију на подручје данашње [[Славонија|Славоније]] и Срема[[Срем]]а и формира нове војне границе дуж [[Сава|Саве]] и Дунава[[Дунав]]а, а такође и дуж [[Тиса|Тисе]] и Мориша[[Мориш]]а у Баћкој[[Бачка|Бачкој]] и [[Поморишје|Поморишју]]. Нови делови војне крајине били су подељени у два генералата; један је укључивао подручје од [[Нова Градишка|Градишке]] до реке [[Тиса|Тисе]], а други подручја дуж Тисе и Мориша[[Мориш]]а. До средине 18. века, цела [[Славонија]] се налазила под војном управом. 1745. године, северни делови Славоније и Срема долазе под цивилну управу и у њима се организује [[жупанија|жупанијска]] власт. Јужни делови Славоније и Срема остају под војном управом и реорганизују се као Славонска крајина, док се подручје старе Славонске крајине реорганизује као Вараждинска[[Вараждин]]ска секција [[Хрватска крајина|Хрватске крајине]].

* 1776. године, [[католицизам|католици]] су били бројнији од [[православље|православних]] у бродској и градишкој регименти, док су у [[Петроварадинска регимента|петроварадинској регименти]] бројнији били православни.

* 1870. године, у Славонској крајини је било 246.901 становника, од чега 143.873 католика и 92.991 православних. У бродској и градишкој регименти је било више католика него православних, док је у Петроварадинскојпетроварадинској регименти било 102.765 становника, од чега 70.172 православних и 24.380 католика.