Кримски канат — разлика између измена

м (ref=harv; козметичке измене)
* степе јужне [[Русија|Русије]] и [[Украјина|Украјине]].
 
Након смрти Хаџи Гераја уследила је борба за власт његових синова. У тај сукоб се умешало [[Османско царство]], па су поставили Менлија Гераја за кана. Османско царство је [[1475]]. заузело кнежевину Теодоро и три колоније од Ђенове. Од тада је канат под протекторатом Османског царства. Обала Крима је постала отоманска провинција (санџак), а остатком Крима и северним степама управљали су [[канКан (вишезначна одредницатитула)|канови]].
 
[[Султан]]и су се односили према кановима више као према савезницима, а не поданицима. Канове нису бирали у Цариграду, него су само одобравали постављање новог кана. Турци су признавали легитимитет канова по степама као потомака [[Џингис-кан]]а. Канови су водили своју властиту спољну политику, која се знала разликовати од политике Османског царства. Односи између кана и султана су били предмет дипломатских односа. Канови су ковали властити новац и њихово име се спомињало на молитвама петком, а то су била два значајна елемента [[сувереност]]и. Нису плаћали [[данак]] Османском царству, него је Османско царство њима плаћало за услуге током ратних похода.
Религиозне мањине ([[Грци]], [[Јермени]], [[Кримски Готи]], [[Черкези]], Ђеновљани, [[Кримски Караити]] и [[Јевреји]]) живеле су у градовима и насељима, често у одвојеним четвртима. Имали су властите религиозне и судске институције. Контролисали су финансије и трговину, а плаћали су порез као компензацију за неслужење у војсци. Нема доказа да је било неке дискриминације. Живели су као кримски [[Татари]] и говорили су њихов језик.
 
Номадски Татари били су сточари. Крим је имао значајне трговачке луке, којима је роба ишла преко Пута свиле и извозила се у Османско царство и Европу. Кримски канат је имао мноштво живописних градова са [[каравансарај]]има, [[Хан (објекат)|хан]]овима, трговачким четвртима, млиновима. Кримски Татари су учествовали у трговини, пољопривреди и занатима. На Криму се производило много вина, дувана и воћа. [[Ћилим]]и су се извозили у Пољску, а ножеви су били међу најбољима на Кавказу. Ипак, највећи извор прихода је био [[ратни плен]], углавном у виду словенских робова, понајвише [[Руси|Руса]], које су даље продавали у [[Османско царство]].
 
== Златно доба ==