|
Полупроводничка меморија има свој [[меморија насумичног приступа|насумични приступ]], што значи да је потребно исто времена да дође до неке меморије и њене локације да би се подацима приступило у задатом реду.<ref name="Dawoud">{{cite book
| last = Dawoud
| first = Dawoud Shenouda
| coauthors = R. Peplow
| наслов = Дизајн дигиталних система - Use of Microcontroller
| издавач = River Publishers
| датум = 2010
| location =
| стране = 255-258
| url = http://books.google.com/books?id=dtvZtUfqEOMC&pg=PA257&lpg=PA257&dq=%22semiconductor+memory%22+%22random+access%22+disk&source=bl&ots=owvKMZ2DDC&sig=VRoPAV6R1pTAdFLuzms-jlage-8&hl=en&sa=X&ei=FLJZUJLqGpCUigLErYD4Aw&ved=0CFkQ6AEwBw#v=onepage&q=%22semiconductor%20memory%22%20%22random%20access%22%20disk&f=false
| doi =
| id =
| isbn = 8792329403}}</ref> Ово контрастује скадиштима података као што су [[hard disk]] и [[compact disk|CDs]] који читају и пишу податке редом и тако да подаци могу бити приступљени само по реду по коме су писани. Полупроводничка меморија такође има много већу [[брзину приступа]] подататака од било ког другог типа складишта; [[бајт]] меморије може се уписати/прочитати у року од [[наносекунде]], док се брзина меморија ротирајућег диска мери у милисекундама. Из ових разлога користи се као главна [[рачунарска меморија]] (примарно складиште), за податке са којима рачунар тренутно ради, између осталог.
[[Регистри са сменом]], [[процесорски регистри]], [[бафери података]] и остали мали регистри који немају [[декодер адреса|механизам декодирања меморијске адресе]] се не сматрају као меморија иако складиште дигиталне податке.
[[Привремена меморија]] губи своје податке када се струја искључи. Какогод, јефтинија је и бржа од неисправљивих. Овај тип се користи за главну меморију код многих рачунара од кад се меморија складишти на [[хард диску]] кад је рачунар искључен. Главни типови су:<ref name="Godse">{{cite book
| last = Godse
| first = A.P.
| coauthors = D.A.Godse
| наслов = Fundamentals of Computing and Programing
| издавач = Technical Publications
| датум = 2008
| локација = India
| стране = 1.35
| url = http://books.google.com/books?id=3XEIY1bjLAUC&pg=SA1-PA35&lpg=SA1-PA35&dq=%22semiconductor+memory%22+RAM+%22random+access%22+ROM+PROM&source=bl&ots=cmSseZe9-r&sig=nxViTMuUZ90bVafyjFX-izyhG1w&hl=en&sa=X&ei=7pFZUNrcAoLOiwLt2oHICg&ved=0CD0Q6AEwATgK#v=onepage&q=%22semiconductor%20memory%22%20RAM%20%22random%20access%22%20ROM%20PROM&f=false
| doi =
| id =
| isbn = 8184315090}}</ref><ref name="Arora">{{cite book
| last = Arora
| first = Ashok
| title = Foundations of Computer Science
| publisher = Laxmi Publications
| date = 2006
| location =
| pages = 39-41
| url = http://books.google.com/books?id=CrcoszZBMowC&pg=PA39&lpg=PA39&dq=%22semiconductor+memory%22+RAM+%22random+access%22+ROM+PROM&source=bl&ots=WkQWaH45e0&sig=tcXEKi3KMhbWj_2hXpquhk2N5Uk&hl=en&sa=X&ei=QZ9ZUIGhMsqeiAKWyIDQDQ&ved=0CGwQ6AEwCTgU#v=onepage&q=%22semiconductor%20memory%22%20RAM%20%22random%20access%22%20ROM%20PROM&f=false
| doi =
| id =
| isbn = 8170089719}}</ref>
* '''DRAM''' (''[[Динамичка меморија насумичног приступа]]'') која садржи меморијске ћелије које се састоје од једног [[капацитатора]] и једног транзистора по биту. Ово је најјефтинији и најгушћи, па се користи код многих рачунара као главна меморија. Међутим, [[наелектрисање]] који складишти податке у меморијским ћелијама временом исцури, тако да меморијске ћелије временом морају бити [[memory refresh|освежене]] (преписане). Процес освеживања је аутоматски и неприметан кориснику.
** '''FPM DRAM''' (''[[Dynamic RAM|Fast page mode DRAM]]'') Старији тип асинхроног DRAM-а који се побољшао у односу на претходни тип омогућујући да се приступи једној "страни" брже. Коришћен средином 1990. година.
| 