У раздобљу од 1845. до 1849. године Енгелс се највише задржава у [[Брисел]]у (куда је Маркс морао емигрирати из Париза) и Паризу те с Марксом оснива комунистичке допсиничке комитете и агитира међу радницима ширећи социјалистичке идеје.
[[Датотека:Budamarxeng.jpg|200п|десно|мини|Споменик Марксу и Енгелсу у Будимпешти]]
Након избијања револуције у Немачкој (1848.) Енгелс се враћа у домовину, где заједно са Карлом Марксом стоји на крајње левом крилу револуционарних снага и учествује у оснивању листа Нове рајнске новине. У њему износи низ увредљивих опаски на рачун разних словенских народа (које сматра [[контрареволуција|контрареволуционарним]]), предвиђа њихов нестанак и то представља као „корак напред“.<ref>{{Cite web |url=http://www.marxists.org/archive/marx/works/1849/01/13.htm |title= "The Magyar Struggle", Neue Rheinische Zeitung, бр. 194, 13. јануар 1849.], Приступљено 29. 4. 2013.</ref> Гушењем револуције, као и престанком излажења Нових рајнских новина 19. маја 1849. Енгелс се придружује устанку у Фалачкој и као ађутант вилиховског добровољачког одреда, након слома устанка и револуције, емигрира у [[Швајцарска|Швајцарску]], а одатле у Лондон.<ref>[http://www.marxists.org/archive/lenin/works/1895/misc/engels-bio.htm Lenin: Frederick Engels|accessdate= |last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=-{www.marxists.org}-}}{{Ботовски наслов}}</ref>
После пропасти револуције долази до сукоба у немачком комунистичком покрету у којем Енгелс и Маркс извлаче дебљи крај. Маркс се одлучио завршити економске студије, а Енгелс је поново почео радити у предузећу свог оца у Манчестеру и материјално помагати Маркса како би овај могао завршити своју књигу [[Капитал]].
