Античка Картагина — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke
Ред 14:
Острво [[Сицилија]], које је лежало на прагу Картагине, је постало бојиште на ком се одиграо овај сукоб. Од најранијих дана, и Грке и Феничане су привлачила велика острва, дуж чијих обала су оснивали колоније и трговачке станице;{{sfn|Gabriel|2008|pp=}} ратови између ових насеобина су вођене вековима.
 
До 480. п. н. е. сиракушки тиранин [[ГелоГелон]], кога су делимично подржавали други грчки [[полис]]и, је покушао да уједини острво под својом влашћу.{{sfn|Angelis|2003|pp=66}} Ова непосредна претња није могла бити игнорисана, и Картагина је, можда као део савеза са [[Ахеменидско краљевство|Персијом]], послала војску под генералом [[Хамилкар I|Хамилкаром]]. Традиционални извори, као што су [[Херодот]] и [[Диодор са Сицилије|Диодор]], наводе снагу Хамилкарове војске од 300.000 људи; иако су ове бројке сигурно преувеличане, она је сигурно била завидне величине.{{sfn|Ray|2009|pp=86}}
 
Међутим, на путу до Сицилије, Хамилкар је доживео губитке (могуће тешке) због лошег времена. Искрцавши се код Панорма (данашњи [[Палермо]]){{sfn|Fine|1983|pp=}}, Хамилкар је провео 3 дана реорганизујући своју војску и поправљајући оштећену флоту. Картагињани су марширали обалом до Химере, и подигли су логор пре него што су упустили у [[битка код Химере (480. п. н. е)|битку код Химере]].{{sfn|Spence|2002|pp=166}} Хамилкар је или погинуо у бици или је извршио самоубиство због срамоте.{{sfn|Burn|1984|pp=481}} Као резултат тога, племство је преговарало о миру и заменило стару монарију републиком.{{sfn|Chan|2006|pp=47}}