Опсада Наксоса — разлика између измена

'''Опсада Наксоса''' (499. пре н. е.) представљала је неуспео покушај [[Милет|милетског]] тирана [[Аристагора|Аристагоре]] да уз помоћ и у име [[Дарије Велики|Дарија Великога]] заузме [[Наксос|острво Наксос]]. Тај догађај представљао је почетак [[Грчко-персијски ратови|Грчко-персијских ратова]], који су трајали педесет година. Бивши властодршци Наксоса обратили су се тирану Милета Аристагори тражећи начин како да се врате на Наксос. Аристагора је то сматрао добром приликом да учврсти своју позицију у Милету, па се обратио сатрапу Лидије Артаферну и предложио му је да заједно освоје Наксос. [[Персијанци]] су се сложили са походом и припремили су флоту од 200 трирема под командом [[Мегабат|Мегабата]]. Аристагора и Мегабат су се свађали на путу до Наксоса, а неко је и Накшане обавестио о доласку непријатељске флоте. Аристагора и Мегабат су четири месеца неуспешно опседали Наксос, па су се повукли када су остали без новца. Аристагора се нашао у невољи након тога неуспеха и очекивао је да ће га сменити са позиције тирана Милета. Због тога је одлучио да потакне целу Јонију на устанак против Персијског царства.

 

==Увод==

 

Након распада микенске културе много Грка населило се у Малој Азији. Досељеници су били из три групе племена [[Еолци]], [[Дорани]] и [[Jonci|Јонци]]. Јонци су се населили по обалама Лидије и Карије и основали су 12 градова, који су чинили [[Јонија|Јонију]]. Ти градови су били Милет, Мијунт, Пријена, Ефез, Колофон, Лебед, Теј, Клазомена, Фокеја, Самос, Хиј и Еритра. Јонски градови су имали исто порекло и културу. Имали су и заједничко свејонско светилиште, у који нису пуштали никога другога. Свејонско светилиште је света земља у Микали. Полиси у Јонији били су независни све док их није освојио лидијски краљ [[Крез]] око 560. пре н. е. Били су под влашћу Лидије све док [[Кир Велики]] није освојио Лидију 547. пре н. е. Док се борио против Креза Кир Велики је Јоњанима послао поруку тражећи од њих да се побуне против Лиђана. Међутим Јонци су то одбили. Када је Кир Велики освојио Лидију јонски полиси су му послали посланике и понудили су да признају његову власт под истим условима под којима су признавали власт Лидије. Кир Велики је то одбио јер су они пре тога одбили да му помогну против Креза. Након тога послао је генерала [[Харпаг|Харпага]] да осваја Јонију. Прво је напао Фокеју, а Фокејци нису хтели да буду персијски поданици па су напустили свој град и отпловили су за Сицилију. И становници Теја су напустили свој град. Остали Јонци нису напуштали своје градове, него су се борили све док их Харпаг није покорио. Персијанци су утврдили да је Јонцима јако тешко владати. Свуда другдје Кир Велики би идентификовао елитну групу у народу, којим је намеравао да влада и тој елтној групи би помагао да влада његовим новим поданицима. Код јонских Грка није било такве групе. Постојала је аристократија, али она је била подељена на посвађане групе. Персијанци су због тога одлучили да поставе и подржавају тираниде у сваком јонском полису. Тирани су имали тежак задатак, пошто су они морали да буду у милости Персијанаца, а да не навлаче превелику мржњу својих суграђана.

 

==Аристагора и избегле аристократе са Накса==

 

Након неуспешне опсаде Накса Аристагора је био у великим проблемима. Није могао да испуни обећање, које је дао Артаферну, а осим тога морао јеа да сноси велике трошкове издржавања војске. Изгледало је да би га због свега тога могли да смене са положаја тирана Милета. Пошто се бојао да остане без власти он је одлучио да подигне устанак против Персијанаца. Његов стриц Хистијеј такође је био незадовољан у Сузи и послао је Аристагори поруку да дигне устанак. Аристагора се договарао са осталим завереницима и сви сем историчара Хекатеја били су за то да се дигне устанак. Да би придобио народ Милета на побуну против Персије Аристагора се одрекао тираније и поново је успоставио демократију. Ускоро је цела Јонија била побуњена, започео је Јонски устанак. Побуна се раширила на Карију и Кипар. Након тога неколико године персијска војска је ратовала са јонским Грцима све док се нису прегруписали и напали епицентар побуне Милет. У бици код Ладе Персијанци су победили јонску флоту и успешно су окончали побуну. Дарије Велики је након тога одлучио да казни Атину и Еретрију јер су помагали побуњенике. Прва персијска инвазија Грчке била је последица неуспелог напада на Наксос и [[Јонски устанак|Јонске побуне]].

 

==Види још==

[[Категорија:Грчко-персијски ратови]]

[[Категорија:Античке битке]]