Први пелопонески рат — разлика између измена

'''Први пелопонески рат''' (460. пре н. е.-око 445. пре н. е.) био је рат између [[Пелопонески савез|Пелопонеског савеза]], кога је предводила [[Спарта]] и [[Делски савез|Делског савеза]], кога је предводила [[Атина]], а подржавао [[Аргос]]. Рат се састојао од низа конфликата и мањих ратова, као што је [[Други свети рат]]. Постојало је неколико узрока за рат, као што су градња атинских дугих зидова, пребегавање Мегаре и раст атинске империје.

 

 

Атина је учврстила свој положај када је пустошила Пелопонез и када је присилила Егину да постане чланица Делског савеза. Након атинског пораза од стране Персије у Египту 454. пре н. е. Атина и Спарта су склопили петогодишњи мир. Рат се поново распламсао 448. пре н. е. током Другога светог рата. Беоћани су се побунили и поново су стекли независност победом над Атином у [[Битка код Коронеје|бици код Коронеје]] 447. пре н. е. Први Пелопонески рат окончао се мировним споразумом Спарте и Атине, које су потписале [[Тридесетогодишњи мир]] током зиме 446/445. пре н. е. Према мировном споразуму обе стране задржавају главне делове своје империје. Атина наставља да доминира на мору, а Спарта на копну. Мегара се вратила у Пелопонески савез. Егина је постала аутономни члан Делскога савеза, који плаћа данак. Рат између Пелопонеског и Делског савеза обновио се 431. пре н. е.

 

==Порекло и узроци==

 

Атина је имала значајне снаге везане у Египту и на Егини, па је Коринт искористио ситуацију и напао Мегару. Тим нападом покушали су да присиле Атину да повуче снаге са Егине. Уместо тога Атињани су сакупили старце и недозрелу омладину и послали их под заповедништвом Миронида да помогну Мегари. [[Битка код Мегаре]] завршила се без победника. Око 12 дана касније Коринћани су се вратили са намером да подигну знак победе, али Атињани су их тада напали и потукли до ногу. Много Коринћана залутало је током повлачења на земљиште одакле се нису могли извући и ту су побијени.

 

==Успеси Атине==

 

Након неколико година од почетка рата спартанска војска углавном није била активна. Током 458. или 457. пре н. е. Спарта се коначно покренула, али не директно на Атину. Избио је рат између атинског савезника Фокиде и Дориде. Фокиђани су напали Дориду, која се налазила с друге стране Коринтског залива преко пута Пелопонеза. Дорида се сматрала домовином Дорана, па су због тога Спартанци као Дорани имали вековне савезничке односе са Доридом. Тада је спартански краљ Плистоанакт био млад, па је спартанску војску која је ишла у помоћ Дориди предводио његов заменик Никомед. У помоћ Доранима стигло је 1.500 спартанских хоплита и 10.000 савезничких хоплита. Присилили су Фокиђане да напусте Дориду. Док је пелопонеска војска била у Дориди Атињани су блокирали [[Коринтски залив]].

 

Те исте године започео је [[Други свети рат]]. Спарта је одвојила Делфи од Фокиде и учинила га независним. Перикле је 448. пре н. е. повео атинску војску на Делфи и вратио је светилиште [[Делфи|Делфи Фокиди]]. Током 447/446. пре н. е. избила је побуна у Беотији, која је означила крај атинског континенталне империје. Атинска војска под командом [[Толмид|Толмида]] поражена је у [[Битка код Коронеје|бици код Коронеје]]. Након пораза Атина је напустила Беотију, Фокиду и Локриду.

 

Након пораза код Коронеје побунили су се Еубеја и Мегара. Перикле је повео војску против Еубеје, али био је присиљен да се врати, када је спартанска војска напала Атику. [[Перикле]] је преговорима, а можда и потплаћивањем наговорио спартанског краља Плистоанакта да се врати кући. [[Плистоанакт]] је по повратку у Спарту био новчано кажњен јер није искористио предност. Пошто није могао да плати казну морао је у егзил. Након повратка Спартанаца Перикле је прешао на Еубеју и покорио ју је. Казнио је велепоседнике у Халкиди, одузевши им имовину. Казнио је и Хистијејане, који су масакрирали посаду атинске триреме. Хистијејане је иселио и населио 2.000 атинских колониста на њихову земљу.