Реброноше — разлика између измена

Реброноше (Ctenophora) је тип најједноставнијих [[еуметазое|еуметазоа]] који се заједно са типом [[жарњаци|жарњака]] сврстава у групу [[дупљари|дупљара]]. Свих 90, до данас описаних [[врста]], су маринске и воде најчешће [[планктон]]ски и [[пелашке животиње|пелашки]] начин живота, а веома мали број врста живи пузећи по морском дну ([[бентос]]). Велики број ктенофора имају способност [[луминисценција|луминисценције]]. Има их у свим морима и океанима, а најзаступњеније су у умереним регионима.

Према желатинозном, прозрачном телу веома личе на [[медуза|медузе]] само што је њихово тело [[симетрија (биологија)|бирадијално симетрично]] и нема [[жарне ћелије]]. Назив су реброноше добиле према органима за кретање који су у виду меридионалних трака које се пружају дуж дуж читавог тела. На тим тракама се налазе низови плочица које носе [[трепље]] (цилије) и имају изглед чешљева. Плочице настају стапањем трепљи ћелија [[епидермис]]а. Покрети плочица почињу на крају супротном од оног који садржи усни отвор и у виду таласа се преносе читавим телом. На тај начин омогућено је да се животиња креће устима напред.

* [[Lobata (животиња)|Lobata]], које на оралној страни имају два велика режња и 4 набора са жлебовима у којима се налазе тентакуле за исхрану; најпознатији представник овог реда је:

**''[[ ''венерин појас]]'']] (Cestus veneris);