Аристагора — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 1:
'''Аристагора''' је био тиран [[Милет
== Постаје тиран Милета ==
Аристагорин стриц [[Хистиеј|Хистијеј]] био је пре њега тиранин Милета и помагао је [[Дарије Велики|Дарију Великом]] 513.
== Опсада Наксоса ==
Острво [[Наксос]] се истицало богатством. Народ је протерао неколико аристократа са Накса и они су побегли на Милет. Замолили су 500.
== Аристагора потиче Јонски устанак ==
Након неуспешне опсаде Накса Аристагора је био у великим проблемима. Није могао да испуни обећање, које је дао Артаферну, а осим тога морао је да сноси велике трошкове издржавања војске. Изгледало је да би га због свега тога могли да смене са положаја тирана Милета. Пошто се бојао да остане без власти он је одлучио да подигне устанак против Персијанаца. Његов стриц [[Хистиеј|Хистијеј]] такође је био незадовољан у Сузи и послао је Аристагори поруку да дигне устанак. Аристагора се договарао са осталим завереницима и сви сем историчара Хекатеја били су за то да се дигне устанак. Када су донели одлуку о устанку онда је Аристагора послао своје људе у Мијунт, где је била усидрена флота након опсаде Наксоса. У Мијунту су похватали неколико јонских тирана и тада је дошло до отвореног устанка. Да би придобио народ Милета на побуну против Персије Аристагора се одрекао тираније и поново је успоставио демократију. Аристагора је једне тиране протерао, а друге је предао градовима. Неки тирани су тада убијени, а већина је протерана из јонских градова, у којима је успостављена демократија.
== Путује у Спарту и Атину да тражи подршку ==
Аристагора је путовао у Грчку да био добио подршку од Грка. У Спарти се састао са спартанским краљем Клеоменом. Покушао је да га придобије да помогне [[Јонски устанак]] против Персије. Није успео да наговори [[Клеомен
Аристагора се након Спарте запутио у Атину. Атина је у то време била ослобођена од тирана Хипије. Аристагора се обратио Атињанима споменувши да су Милећани пореклом из Атине. Говорио је Атињанима да је Азија изузетно богата и да ће Персијанце лако савладати. Атињани су пристали да помогну Јонски устанак, па су као помоћ послали 20 ратних бродова. Аристагора је добио подршку и од Еретријаца, који су му послали пет бродова.
== Поход на Сард ==
Аристагора је организовао поход на [[Сард]] 498.
== Атињани се повлаче ==
Атињани су након тога окончали свој савез са јонским Грцима, јер се показало да Персијанци нису лак плен, како им је Аристагора раније тумачио. Аристагора их је молио да му хитно упуте помоћ, али они су одбијали. Након тога јонски Грци су заузели Визант и остале градове на Хелеспонту. Придобили су и већи део Карије.
== Персијска контраофанзива ==
Персијске снаге су се реорганизовале 497.
== Аристагора бежи из Јоније ==
Аристагора је одлучио да побегне, па је сазвао своје присташе и предлагао је да се у случају бега одселе на Сардинију или Тракију. Одлучио је да побегне у град Миркин у Тракији. Тај град је Хистијеј своједобно добио од Дарија. Аристагора је са својим присташама отишао у Тракију. Аристагору су убили Трачани и уништили му војску.
== Види још ==
* [[Грчко-персијски ратови]]
Ред 41:
* [[Хистиеј|Хистијеј]]
== Извори ==
* [http://old.perseus.tufts.edu/cgi-bin/ptext?lookup=Hdt.+toc Херодот, Историја]
|