Монофизитство — разлика између измена

Готово непосредно након сабора дошло је до раскола. Епископи који се нису слагали с Лавовом дефиницијом коју је сабор прихватио, одбацили су одлуке сабора, говорећи да је прихватање две природе (грч. ''фисис'') у Христу заправо прихватање несторијанства. Држали су да је у Христу само једна нарав, због чега су и прозвани монофизитима. То је означио и настанак Источних православних цркава, које су се некад називале монофизитским црквама, а данас их називају и предхалкедонским црквама. Оне, међутим, саме за себе кажу да њихов наук није монофизитство, него миафизитство. Међу њих спадају [[Јерменска апостолска црква]], [[Коптска црква]], [[Сиријска црква]] и друге.

 

 

Данас су неке од тих цркава с оним црквама које су прихватиле Халкедонско веровање потписале различите изјаве којима се изриче иста вера, те се тврди да је до раскола дошло због неразумевања, а не због различитог учења.