Класни сукоб — разлика између измена

Многобројни претежно марксистички и анархистички мислиоци тврде да класни сукоб постоји и у друштвима совјетског типа. У њиховој аргументацији као класа описује се бирократски слој формиран од стране владајуће политичке странке (познат као номенклатура у [[Совјетски Савез|Совјетском Савезу]]) - понекад називан и „нова класа"<ref>{{citeCite book | first = Milovan | last = Đilas | authorlink = Milovan Đilas | year = 1983, 1957 | title = The New Class: An Analysis of the Communist System | edition = paperback | publisher = Harcourt Brace Jovanovich | location = San Diego | isbn = 0-15-665489-X}}</ref>- са циљем да контролише средства за производњу. Ова владајућа класа отуда налази се у супротности са остатком друштва, који генерално чини пролетаријат. Ова врста система се назива од стране његових противника државним капитализмом, државним социјализмом, бирократским колективизмом или новим класним друштава.

Социјални коментатори, историчари и социјалистички теоретичари су коментарисали класну борб још у време пре Маркса, као и везу између класне борбе, имовине и права: Аугустин Тијери, Франсоа Гизо, Франсоа-Август Миње и Адолф Тијер. Физиократе Давид Рикардо и после Маркса, Хенри Џорџ приметили су не-еластична снабдевање земље и тврдили да је то створило одређене привилегије (економска рента) за власнике земљишта. Према историчару Арнолду Тојнбију, стратификација дуж линије класе се појављује само у оквиру цивилизације, и даље се појављује само у процесу опадања једне цивилизације, а не карактерише фазу раста цивилизације.<ref>{{citeCite book|last=Toynbee|first=Arnold|title=A Study of History: Abridgment of Volumes I - VI|year=1947|publisher=Oxford University Press|location=New York, NY|isbn=0-19-505081-9|editor=Dorothea Grace Somervell|page=365|chapter=The Nature of Disintegration}}</ref>