Устанак у Србу — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 6:
[[Краљевина Југославија]] нападнута је, без објаве рата, [[6. април]]а 1941. године од стране [[Силе Осовине|сила Осовине]]. Напад на Југославију ([[Априлски рат]]) је извршен из више праваца, са територије [[Трећи рајх|Трећег рајха]], [[Италија|Италије]], [[Румунија|Румуније]] и [[Бугарска у Другом светском рату|Бугарске]], а [[Бомбардовање Београда (1941)|Београд је тешко бомбардован]]. Под окриљем окупатора, [[10. април]]<nowiki/>а 1941. године, у [[Загреб]]у је проглашена Независна Држава Хрватска (НДХ), у чији је састав укључена и [[Босна и Херцеговина]]. Након проглашења НДХ, усташе су започеле терор и прогоне српског становништва.
У мају 1941. формиран је [[логор Јадовно]]. Поред Срба у логору су били смјештени [[Јевреји]] као и Хрвати [[комунизам|комунисти]]. Током три месеца постојања, усташе су у Јадовну побиле више од 40.000 људи.<ref>[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=42207 www.rtrs.tv, Служен парастос јадовничким мученицима]</ref> Заробњеници су убијани и над јамом Безданком крај [[Боричевац|Боричевца]]. Немачки генерал у Загребу [[Едмунд Глајз-Хорстенау|Глајз-Хорстенау]], знајући да Трећем Рајху треба мир на југоистоку, осуђивао је понашање усташа, "који су дивљали по градовима и селима и придонели да се платформа владе знатно смањи“.<ref>[http://www.jutarnji.hr/ustanak-u-srbu--sto-se-dogodilo-27--srpnja-1941--/850034/ www.jutarnji.hr, проф.др. Твртко Јаковина: Устанак у Србу: што се догодила 27. јула 1941?]</ref>
Прогони под командом усташког командира Вјекослава Лубрића почели су у јуну 1941. године. Дана 30. јуна, под контролом усташког одреда из [[Бихаћ]]а, је обављено расељавање "свих пучана грчко-источне вјере с подручја опћине Плитвичка језера...".<ref>[http://www.jutarnji.hr/tko-kaze-da-je-27--srpnja-datum-cetnicke-pobune--ustasoidno-bulazni/873560/ www.jutarnji.hr, Тко каже да је 27. јула датум четничке побуне - усташоидно булазни]</ref> Почетком јула, након напада на усташко службено возило, извршена је одмазда над локалним становништвом. Пошто усташке јединице у селима нису затекле одрасле мушкарце, убили су целокупно присутно становништво. Убијено је 279 српских цивила у селима Суваја, Осредак и Бубањ.<ref>[http://www.nacional.hr/clanak/113270/ustanak-u-srbu-ratovanje-na-pravoj-strani www.nacional.hr, Устанак у Србу: Ратовање на правој страни]</ref>
Ред 12:
== Устанак ==
{{Главни чланак|Устанак у НДХ 1941.}}
Устанци су координирано и готово истовремено избили у [[Босанска Крајина|Босанској Крајини]], [[Лика|Лици]], на [[Кордун у Народноослободилачкој борби|Кордуну]], [[Банија у Народноослободилачкој борби|Банији]], [[Романија|Романији]], [[Мајевица|Мајевици]] и [[Озрен (Босна и Херцеговина)|Озрену]], у [[Херцеговина|Херцеговини]]. Устанак је углавном организовала [[Савез комуниста Југославије|Комунистичка партија Југославије]], сем у Херцеговини, где су борбе почеле спонтано још јуна 1941. године. У устанку су осим партизана, учествовали и борци четничке оријентације. Одреди су у почетку називани герилски одреди, а борци герилцима. Тек се у септембру, након интервенције ЦК КПЈ, одреди почињу називати партизанским и извршила се подела на партизане и четнике. Током устанка није постојала веза између четника у Лици и Југословенске војске у Отаџбини Драгољуба Михајловића.
Прва фаза борбе била је герилска борба у својим крајевима, око својих села. Уочи устанка одреди су бројали око 300 наоружаних бораца, а вишеструко су нарасли након првих неколико дана устанка.
=== Истакнуте личности устанка ===
[[Стојан Матић]] (1915-1942), бивши краљевски жандар је био једини с војном обуком и он је био прави вођа устанка. Матић је био монархист и бивши краљевски официр, али је убрзо постао комунист. Мећу устаницима, били су и будући генерали [[Југословенска народна армија|ЈНА]] [[Ђоко Јованић]] (1917-2000) и [[Милан Шијан]] (1914-2004). Устанак је идеолошки усмеравао [[Марко Орешковић|Марко Орешковић Крнтија]] (1895-1941), политички комесар Личке групе партизанских одреда. Сва четворица су у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] одликовани [[орден народног хероја|орденом народног хероја]].
Командант здруженог штаба герилских одреда за [[
Локални политичари четничке оријентације из котара Доњи Лапац ([[Момчило Ђујић]], [[Стево Рађеновић]], Милош Торбица, Јово Кеча, Пајо Омчикус и други) су се још у мају склонили у место [[Кистање]] у Далмацији које је по [[Римски споразум (1941)|Римском споразуму]] припало Италијанима. Они нису директно суделовали у припреми устанка.
Ред 52:
Након тога, италијанске окупационе снаге 17. октобра проширују своју окупациону зону на рачун хрватске нацистичке државе. Италијани су запосели места и у ослобођеном и у неослобођеном делу Крајине, терајући усташе даље према северу.
== Након распада Југославије ==
Након [[
== Види још ==
* [[Споменик устанку народа Хрватске]]
| |||