Поликрат — разлика између измена

Врло брзо након преврата, Поликрат је убивши Пантагнота и прогнавши Силосона са острва (после братовљеве смрти вратио се на Самос уз персијску помоћ и владао њиме до 479. г. п.н.е. када је након [[битка код Микале|битке код Микале]] острво ослобођено), приграбио целокупну власт за себе. Удружио се са [[Амазис II|Амазисом II]], египатским [[фараон]]ом, као и са тиранином [[Наксос]]а [[Лигдамис]]ом. Египатски фараон био је свестан да га копненим путем [[Синај]]ска пустиња брани и да [[Персија|Персијанци]] неће напасти долину [[Нил]]а све док он и његови савезници „владају таласима“ [[Медитеран]]а. Изградио је флоту, заузео [[Кипар]] и Поликрату, свом главном савезнику, дао велике количине новца да игради флоту од не мање од 100 бродова од по 50 веслача и по 10 стрелаца. Њихово савезништво коштало је Египат један [[талент]] дневно, што је износило 7-8 тона сребра годишње, за то време огромно богатсво. Поликрат је за тај новац почео да гради флоту и врло брзо је с флотом од 100 [[пентоконера]] и армијом од 1000 стрелаца започео с пљачкањем острва Егејског мора и градова на јонској обали Мале Азије. Том приликом успео је да порази и зароби флоте [[Лезбос]]а и Милета. Освојио је и мало острво Ренеа, које је повезао са оближњим Делосом у знак захвалности богу [[Аполон]]у.

 

Према [[Херодот]]у, Амазис је веровао да је Поликрат и превише успешан, те га је посаветовао да одбаци оно што је највише вредновао тамо где неће бити доступно ни једном човеку како би избегао губитак среће. Послушавши га Поликрат је бацио у море смарагдни прстен обложен златом. Неколико дана касније, један рибар уловио је велику рибу коју је пожелео да подели са тиранином. И док су Поликратови кувари припремали рибу за јело открили су у њој прстен. Поликрат је, верујући да је реч о божанском привиђењу о вечитој срећи, то пренео Амазису на шта је Амазис одговорио раскидањем савеза, сматрајући да тако срећан човек може на крају лоше завршити, а самим тим и њега повући са собом.

Вероватније је да је до распада савеза дошло услед Поликратовог новог савезништва са персијским краљем [[Камбиз II|Камбизом II]] против [[Египат|Египта]]. Није сасвим познато зашто али се после смрти Кира Великог, оца Камбиза II, 530. г. п.н.е. Поликрат окренуо Персији. До тада је Поликрат поринуо флоту од 40 [[тријера]], поставши тако владарем можда и прве грчке државе која је поседовала флоту најмодернијег типа ратних бродова. На ратни позив новог персијског краља у поход против Египта Поликрат је послао свој моћну флоту. У посаде ових бродова уврстио је људе које је сматрао политички опасним и послао поруку Камбизу да „му их не враћа“. Међутим, прозревши Поликратову намеру да их се ослободи слањем у сигурну смрт, изгнаници су окренули бродове назад ка Самосу да би напали тиранина. Иако су поразили Поликрата на мору нису успели да заузму острво. Пребацили су се на грчко копно и склопили савез са [[Спарта|Спартом]] и [[Коринт|Коринтом]], који су потом извели напад на Самос. Међутим, после 40 дана неуспешне опсаде цитаделе и ове снаге су се повукле. Поликрат је наставио мирно да влада и да планира даље потезе.

 

У наредном покушају да се ослободи противника наредио је да се уништи [[гимназија|гимназијум]], чиме је желео да стане једном за свагда на крај педерастији [[Античка Грчка|античке Грчке]] која је имала репутацију опасну по тиране. Наиме, оно што је ускратио другима није и себи. За себе је задржао дечака по имену Смердис. Једном приликом, када је песник Анакреон, у то време гост тиранина, понешен младићевим духовним квалитетима понудио пријатељство на које му је Смердис одговорио, Поликрат је постао љубоморан и наредио да се дечакова дуга коса одсече.