Законик опшчи црногорски и брдски — разлика између измена

'''Законик опшчи црногорски и брдски''' је закон који је важио у [[Стара Црна Гора|Црној Гори]]. Донесен је у манастиру [[Стањевићи]] годину дана после доношења [[Стега|Стеге]] ([[1797]]). Имао је 16 чланова али је допуњен [[1803]]. године са нових 17 чланова па је укупно имао 33 члана. Овај закон се углавном ослања на [[обичајно право]], а за [[кривично дело|кривична дела]] предвиђа тешке [[казна|казне]]. Издајници и насилници који без дубљег повода убијају, кажњавају се смрћу, па се наводе начини погубљења-[[стрељање]], [[вешање]], [[каменовање]]. Ако неко од оваквих криваца побјегне може га свако убити, а имовина му се заплењује. Забрањују се самовољне [[освета|освете]] и пресуде тј. [[самопомоћ]], а оштећени се упућује на редован [[суд]]. [[Судија]] коме се докаже узимање [[мито|мита]], губи службу. Строго се кажњава отмица жене за живота њеног мужа или дјевојке која својом вољом или вољом својих не пристаје на [[брак]]. Кажњава се и [[поп]] који би склопио такав брак. Санкционишу се подвале и преваре. Законодавац покушава да сузбије [[судски двобој|двобој]] и мегдан као средство решавања спорова и покушава да сузбије [[крвна освета|крвну освету]], што је плод настојања [[Петар Цетињски|Петра Цетињског]] да уједини сва племена у стварању државе и бољем одупирању [[Османлијско царство|Турака]]. У закону се појављује и [[право прече куповине]] и једна новина – [[порез]]. Свака кућа је била дужна да да одређену своту новца годишње, а порез скупљају кнезови и на дан Рождества Пресвете Богородице предају га Правитељству на [[Цетиње|Цетињу]].