|
Под вођством [[Алфонсо I од Арагона|Алфонсо I]], и уз сарадњу француског племства освојени су били градови [[Тудела]], [[Таразон]], [[Калатајуд]], [[Дарока]] и [[Сарагоса]]. Освајање Сарагосе 1118. године значило је пад маварског краљевства што је радикално променило социјалне структуре и духовне хоризонте малог краљевства горштака које је до тада био Арагон.
Пошто није имао наследника, [[Алфонсо I од Арагона|Алфонсо I]] је тестаментом земљу оставио [[витешки редови|витешким редовима]], али то у Арагону није било прихваћено. Његов брат, [[Рамиро II од Арагона|Рамиро II]], монах, који је у то време био бискуп Рода-Барбастре, проглашен је за краља. У Навари, за краља је био изабран [[Гарсија Рамирез од Наваре|Гарсија Рамирез]], чиме је дошло до одвајања краљевстава Арагона и Наваре.
Рамиро II је оженио Инес Питу, француску удовицу племићког порекла, са којом је 11. августа [[1136]]. добио ћерку [[Петронила од Арагона|Петронилу]]. Године [[1137]]. Рамиро II је обезбедио наследника трона веривши Петронилу са грофом [[Рамон Беренгер IV|Рамона Беренгера IV]] од Барселоне. Брак је био закључен [[1150]], када је Петронила имала 14 година. Нешто касније Петронила је постала краљица, а Рамон Беренгер IV гроф Барселоне постао је принц Арагона, што је убрзало уједињење Арагона са Каталонијом. Рамиро II се вратио у манастир. ▼
==Уједињење Каталоније и Арагона ==
{{главни чланак|Круна Арагона}}
▲Рамиро II је оженио Инес Питу, француску удовицу племићког порекла, са којом је 11. августа [[1136]]. добио ћерку [[Петронила од Арагона|Петронилу]]. Године [[1137]]. Рамиро II је обезбедио наследника трона веривши Петронилу са грофом [[Рамон Беренгер IV|Рамона Беренгера IV]] од Барселоне. Брак је био закључен [[1150]], када је Петронила имала 14 година. Нешто касније Петронила је постала краљица, а Рамон Беренгер IV гроф Барселоне постао је принц Арагона, што је убрзало уједињење Арагона са Каталонијом. Рамиро II се вратио у манастир . Њихов син, Алфонсо II, био је први који је наследио титуле краљ од Арагона и гроф од Барселоне.
Син Петрониле и Рамона, Алфонсо II, преузео је [[1162]]. године као гроф Алфонсо I власт у Каталонији и после абдикације његове мајке, [[1164]], краљевску круну Арагона, који је остао уједињен са Каталонијом. Таква новонастала заједница која је, поред Арагона, обухватала и Каталонију, а касније се проширила и на велики део [[Средоземно море|Средоземља]], позната је под називом Круна Арагона (на шпанском -{Corona de Aragon}- и на каталонском -{Corona d’Aragó}-).
Унутар заједнице постојале су засебне области: Краљевина Арагон у ужем смислу, [[Каталонија]] и касније Краљевство [[Валенсија]], као и друге области. Њихова самосталност и слобода у политичком смислу прекинута је стварањем монархије. Освојени су још и неки делови [[Пиринеји|Пиринеја]], Валенсија и [[Балеари]].
[[Слика:Castilla 1210.png|мини|250п|десно|Краљевина Арагон 1210. године (оивичено зеленом бојом)]]
Круна Арагона је била, после [[Кастиља|Кастиље]], друго најважније краљевство у [[Шпанија|Шпанији]]. [[Педро II од Арагона]] је владао од [[1196]]. до [[1213]]. године. [[Хајме I од Арагона]] ([[1213]]-[[1276]]) издао је устав и решио да подели земљу својим синовима, али они нису могли да се усагласе.
Најстарији син, [[Педро III Арагонски]], освојио је [[1282]]. [[Сицилија|Сицилију]], али овај поход се развио у рат са [[Француска|Француском]]. Ово је довело до несугласица и размирица због финансијских проблема због чега се морао да се уведе порез, али убрзо, [[1283]], су људи захтевали стару слободу. Они су изнудили од краља посебне привилегије за Сарагосу. [[1285]]. Петров старији син, [[Алфонсо III од Арагона]], је послао свог стрица [[Хајме II од Арагона|Хајмеа II од Арагона]] на Мајорку и започео рат са Кастиљом и Француском који је дуго трајао. Алфонса је наследио Хајме II од Арагона [[1291]]-[[1327]]) који је чврсто ујединио шпанско царство.
Наследника Хајмеа II, Алфонсо IV (1327-[[1336]]), се борио против Ђеновљана и заједно са [[Алфонсо XI од Кастиље|Алфонсом XI од Кастиље]] водио успешне борбе против Мавара. [[Педро IV од Арагона|Педро IV]] (1336-[[1387]]) је окончао рат са [[Ђенова|Ђеновом]] који је веома нашкодио трговцима Арагона. Он је поново ујединио [[Мајорка|Мајорку]] ([[1344]]) са Арагоном, али је зато делимично изгубио [[Сардинија|Сардинију]]. Године [[1348]]. се борио код Епила и освојио ново утврђење.
Његов син, [[Хуан I од Арагона|Хуан I]] (1387-[[1396]]) је изгубио целу Сардинију. Након смрти Хуана и његовог брата [[Мартин I од Арагона|Мартина I]] (1396-[[1410]]), многи су се борили за власт, али је за краља изабран [[Фернандо I од Кастиље]] ([[1412]]-[[1416]]), Хуанов нећак.
После Фернанда на власт је дошао његов син [[Алфонсо V од Кастиље|Алфонсо V]] (1416-[[1458]]) који је управу препустио супрузи Марији од Кастиље и свом брату Хуану док је он водио ратове. Арагону је прикључио [[Краљевина Сицилија|Сицилију]] и [[Краљевина Напуљ|Напуљ]].
Шпанско царство заједно са Сардинијом и Сицилијом наследио је Хуан II (1458-[[1479]]), који је по својој жени, Бланки, био и краљ [[Навара|Наваре]]. Он је умро [[1479]]. године.
Од посебног значаја је уставна историја Арагона, када се покренуло питање образовања грађанства. Већ [[1118]]. године грађани Сарагосе добили су многа права.
Градови Арагона и Кастиље увек су се трудили да очувају своје привилегије и слободу. Влада Арагона, коју су чинили заступници више и ниже класе, одлучивала је о рату и слободи, савезима и нагодбама, порезима, новцу, новим и старим законима, пресудама суда.
==Католички краљеви и уједињење Кастиље==
[[Хуан III од Арагона|Хуана III]] наследио је син [[Фернандо Католички|Фернандо II]] који се [[1469]]. оженио [[Изабела Католичка|Изабелом од Кастиље]] и тако поставио темеље уједињењу хиспанских краљевина у будућу краљевину Шпанију.
== Видети још ==
| 